Izvor: Vesti-online.com, 22.Jul.2012, 13:27   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ni zgarišta ne mogu da obiđu

Meštani Gornjeg Sela kod Prizrena, Srbi iz zaseoka Gornja Mahala interno raseljeni po centralnoj Srbiji, mole za pomoć. Oni tvrde da je njihovo rodno mesto nedavno u potpunosti uništeno, da su i zgarišta spaljenih kuća opljačkana, a sa imanja sve posečeno i odneto. Podsećaju da je početkom juna i avgusta, nakon proterivanja Srba 1999. godine, spaljeno 30 domova. Danas u Gornjem Selu živi petnaestak povratnika srpske nacionalnosti.

- U Gornjoj Mahali nijedna kuća nije >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << obnovljena, osim jedne u sopstvenoj režiji, a lešinari su ovih dana do kraja razorili našu dedovinu. Sa zgarišta skidaju i odnose lim, ostale metale, dotrajale šporete i ostalo pokućstvo. Seku privatnu šumu: orah, omoriku, bukvu... Kose naše livade, beru voće. Nažalost, ovo rade naše dojučerašnje komšije uz pomoć "uvezenih" prijatelja. Naši apeli za pomoć kod opštinskih vlasti u Prizrenu i policije u Sredskoj nisu urodili plodom - kaže lider sela Primislav Stanojević. On dodaje da interno raseljeni u Gornje Selo idu samo povremeno, za Đurđevdan, i to uz pomoć Ministarstva za Kosovo i Metohiju.

- Mi raseljeni širom Srbije, danas ne smemo i ne možemo do svojih kuća i na svoja imanja. Sa setom i tugom se sećamo i četvoro naših dragih komšija, ubijenih u ovim poratnim godinama. Tražimo da nam neko pomogne u obnovi i zaštiti našu imovinu, jer želimo da se vratimo na svoja ognjišta. Do današnjeg dana nam niko nije izašao u susret, a kada bismo imali šansu srećno bismo živeli u svom zavičaju - ubeđen je Stanojević.

Ne znaju kako da pomognu

- U ovakvim situacijama kao što je naša, malo može da se uradi. Kada je sve ovako nedefinisano, ne postoji čak ni element takmičenja našeg ministarstva i, recimo, kosovskih zaduženih za pitanja Srba. To nikako nije dobro, jer pitanje povratka nije kampanjski posao. Nema sumnje da ovakva dešavanja zaslužuju reakciju, ali nju je teško sada očekivati - kaže Oliver Ivanović, državni sekretar u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju.

Problem sa obnovom kuće ima i povratnik Dušan Popović iz Vitomirice kod Peći koji se prvi, i za sada jedini, vratio u svoj rodni kraj.

- Nema te ustanove kojoj se nisam obratio za pomoć. Na svu muku, sneg je tokom zime srušio krov, pa smo je celu proveli u tako prokisloj kući - kaže Popović.

Njegova porodica je Peć napustila 1999. godine, a vratila se 2004. Priča kako je to bila jedina srpska ulica u kraju u kome je živeo, sa 25 kuća.

- Kuću su nam zapalili, a mi smo jedan sprat obnovili za nas, drugi za strica, ali nam je ove zime sneg srušio krov. Svima smo se obratili za pomoć, jer niko od nas ne radi, i ne znamo kako da rešimo problem. Prvu adaptaciju kuće pomogle su nam strane organizacije, ali nismo dobili nameštaj, što je pisalo u ugovoru koji je trebalo da potpišemo. Krov je još tada bio loše urađen, pa zbog toga nismo hteli ništa da potpisujemo. Imam utisak da im je samo važno da se vratimo, da nas ljudi vide, a tu nije bilo iskrene želje.

Popović priča kako je prvo otišao u Goraždevac da zatraži pomoć od predstavnika srpske vlasti, koji su nadležni za Peć.

- Ni za obnovu, pa ni za krov nisu pomogli. Samo prazne priče. A kada odem da vadim lična dokumenta, prvo što me pitaju jeste da li sam platio porez za kuću! Ni od kosovskih institucija nije bilo vajde. Prebacivali su me sa jedne institucije na drugu, da bi mi na kraju rekli da je krov srušio vetar mogli bi da pomognu, a pošto je sneg onda ništa - priča Popović, čija porodica već 12 godina pokušava da se skući na relaciji Berane-Peć.

Nastavak na Vesti-online.com...