Izvor: Mondo, 23.Dec.2012, 13:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ni većih plata niti više posla u 2013.
U 2013. ne treba očekivati rast zarada i zaposlenosti ili će to biti minimalno, iako su realne prognoze da će veća proizvodnja u automobilskoj, poljoprivrednoj i naftnoj industriji pogurati BDP.
Ekonomista Dragovan Milićević očekuje da će i u 2013. biti nastavljen pad standarda stanovništva i njihove kupovne moći, ali je nemoguće proceniti koliko će još ljudi ostati bez posla.
To će značiti da će država finansirati određene programe socijalne pomoći, >> Pročitaj celu vest na sajtu Mondo << naknade za nezaposlene, što će dodatno opteretiti budžet, mišljenja je Milićević.
Takvo opterećenje budžeta će se, po Milićeviću, odraziti kako na građane tako i na privredu.
Na drugoj strani postavlja se pitanje, koliko će poslodavci biti u prilici da podignu cenu rada, a verovatno neće, s obzirom na trenutni nivo nezaposlenosti, koji svakodnevno raste, rekao je Milićević.
Ovaj ekonomista je naveo da u Srbiji oko 60 odsto privrednih subjekata isplaćuje zarade zaposlenima čiji je prosek između 60 i 70 odsto republičkog proseka.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku iz oktobra prosečna zarada u Srbiji je iznosila 42.122 dinara, dok je prema Ministarstvu spoljne i unutrašnje trgovine, prosečna potrošačka korpa vredela 58.006,96 dinara.
Milićević je ukazao da veliki broj kompanija isplaćuje minimalnu zaradu, između 20.000 i 22.000 dinara mesečno, pa čak i manje, ocenjujući da ukoliko se ta suma zarada računa u okviru modela privrednog rasta zasnovanog na rastu potrošnje i uvoza, "onda to nema veze sa ekonomijom i ne daje nikakve rezultate."
"Mi smo došli do toga, da se 60 odsto penzija finansira iz budžeta, iako to po zakonu ne bi smelo da bude", primetio je Milićević i naveo da ukoliko bi se za isplatu penzija isključivo koristio penzioni fond, prosečna penzija u Srbiji bi bila manja od 90 evra.
Milićević je, komentarišući procenu guvernera Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanke Tabaković da će inflacija, koja je trenutno oko 13 odsto, u drugoj polovini 2013. značajno biti smanjena i vraćena u granice cilja, izrazio sumnju da će se to desiti
To bi značilo da će u tada desiti deflacija ili ćemo imati nultu inflatornu stopu, mišljenja je Milićević.
Ekonomista Goran Nikolić smatra da u 2013. ne treba očekivati rast zarada, uprkos saglasnosti vlade i niza ekonomskih eksperata oko procene da će privreda zabeležiti rast od dva odsto, zahvaljujući većoj izvoznoj aktivnosti automobilske, poljoprivredne, naftne industrije, pa čak i oživljavanju proizvodnje u Železari Smederevo.
Nikolić smatra i da ne treba očekivati povećanje broja novih radnih mesta zbog trenda koji je u u Srbiji prisutan od 2.000-te godine do danas, da je zbog rasta produktivnosti i uvođenja novih tehnologija u prerađivačkoj industriji, dva puta manje zaposlenih.
Broj zaposlenih u Srbiji u septembru 2012. smanjen za 0,2 dsto u odnosu na isti mesec prošle godine, prosečne zarade su veće za dva odsto, dok će rast cena na malo biti blizu 13 odsto, a očekuje se pad BDP do 2,5 odsto do kraja 2012, naveo je Nikolić.
Ekonomista Miroslav Zdravković rekao je Tanjugu da je prosečna plata u Srbiji povećana sa 68 evra u decembru 2.000 na 367 evra u oktobru 2012, a broj zaposlenih za proteklih 12 godina smanjen za 363.000 lica.
Istovremeno, nivo proizvodnje je sada niži nego 2.000-te, dok je rast plata posledica rasta spoljnog duga sa tadašnjih 11,7 na današnjih 25,5 milijardi evra.
Da je danas isti broj zaposlenih u prerađivačkoj industriji prosečna plata bi bila niža, oko 320 evra, ali bi bio manji broj nezaposlenih lica, veći broj zaposlenih i veća prosečna zarada, ocenio je Zdravković.
Prema podacima Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), u Srbiji je BDP po stanovniku povećan sa 1.152 dolara u 2.000. na 4.917 dolara u 2012, što je više nego četiri puta, tako da se nameće pitanje da li građani u proseku žive četiri puta bolje.
Zdravković je ukazao da u rast plata u Srbiji, za proteklih 12 godina, treba uračunati i slabljenje dolara i dinara prema evru, rast cena u svetu i na domaćem tržištu.
Prema podacima EUROSTAT, statističke agencije Evropske unije, nivo cena u Srbiji bio je 50 odsto prosečnog nivoa u EU u 2011, dok je nivo cena hrane bio manji za 28 odsto, podsetio je Zdravković.
(Tanjug/Ilustracija: guliver/Getty Images)
