Izvor: B92, 23.Dec.2012, 18:45   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Nezadovoljni i pacijenti i lekari

Beograd -- Institucija izabranog lekara jedan je od rezultata desetogodišnjih reformi u zdravstvu, ali njome nisu zadovoljni pacijenti, ali ni doktori.

Lekari, gosti "Pulsa nacije" TV B92, kažu da se njihov učinak meri na osnovu kriterijuma koji narušavaju kvalitet usluge pacijentu.

Kapitacija kao način plaćanja efikasnost izabranog lekara meri brojem pregleda, što je u direktnoj suprotnosti sa kvalitetom usluge i posvećenosti pacijentu.

Neki lekari imaju >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << i više od 2000 pacijenata pa ovima zdravstvena usluga nije dostupna uvek kada bi želeli. Normativi zahtevaju da lekar opšte medicine ima 36 poseta dnevno.

“To se nikada ne završi na 36, nego to bude 40 i 50 poseta. Nikad ne može da se predvidi koliko će koji pacijent da se zadrži, ali da se ne bi dugo čekalo na preglede, mi ih zakazujemo. Pacijenti su dosta zadovoljni tim zakazivanjem. Dakle, određeno vreme posvetimo pacijentu i između dva zakazana pacijenta uvek primimo nekog nezakazanog, koji je hitan,” objašnjava Vesna Vujičić, direktorka Doma zdravlja Savski venac.

Učinak izabranog lekara meri se i na osnovu vrednosti prepisanih lekova po pacijentu. Ako lekar prepisuje jeftinije lekove, imaće veću platu. Iz Fonda im prete visokim kaznama ukoliko pravila prekrše. Tako je lekarima Doma zdravlja Palilula izrečena kazna od 350.000 dinara jer su dijabetičarima prepisivali analogne insuline po zahtevu specijaliste iz bolnice. I dok pacijent očekuje savremenije lekove, izabrani lekar ne sme da mu ih prepiše - jer su skupi.

“Lekar koji želi da ostvari bolju zaradu, odnosno maksimalnu ocenu u toj kategoriji racionalnosti trebalo bi da prepiše lekove izabranom pacijentu u vrednosti od 600 dinara. Kad to podelimo na tri meseca, dobijamo sumu od 200 dinara. Kapitaciona formula je nesto što u ovom trenutku nije dobro ni po lekare ni po pacijente,” ocenjuje Slavica Sofronić, potpredsednica Sindikata lekara i farmaceuta Srbije za primarnu zdravstvenu zaštitu

Lekari apeluju da se jasno definiše paket usluga, kako bi svaki pacijent znao koja su njegova prava iz zdravstvenog osiguranja. U domovima zdravlja povećan je i broj dijagnostičkih procedura, ali ne i broj lekara u specijalističkim službama. Problem je i sa kućnim lečenjem jer ima malo ekipa, a bolesnih je sve više. Najviše nedostaje lekara opšte medicine. Zbog premora sve su češća i bolovanja lekara.

“Za tri i po godine koliko sam ja direktor doma zdravlja oko 130 ljudi je pošlo u penziju, imali smo mogućnost svega 12 ili 13 ljudi da zamenimo. U ovom trenutku zaista, opšta medicina, pedijatrija - te dve najveće službe trpe zbog manjka kadra. Da ne pričamo da je starosna struktura jako loša, izuzetno loša - preko 80 lekara u našem domu zdravlja je staro preko 55 godina, 24 njih ima preko 60 godina,” rekla je Slavica Kalezić Milošević, direktorka Doma zdravlja „Palilula“.

Lekari upozoravaju i da je neophodna bolja saradnja između različitih nivoa zdravstene zaštite, kako bi zdravstvo postalo efikasnije, a usluga pacijentu dostupnija.

Nastavak na B92...