Izvor: B92, 05.Sep.2014, 13:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neštašica vode i struje u Gazi
Za 50 dana rata u pojasu Gaze ta palestinska teritorija pretrpela je velika razaranja, a stanovnici su suočeni s nestašičom vode i struje.
Otkako je pre deset dana na snagu stupio neograničeni prekid vatre u pojasu Gaze, meštani se dovijaju kako da izađu na kraj s nestašičom vode i struje, pa su se latili kopanja bunara pored svojih kuća.
"Voda koju obezbeđuje opština nije stizala više od dve nedelje, a nas ima 50 u kući, uključujući mnogobrojnu decu, pa >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << sam ja odlučio da iskopam bunar," rekao je 45-godišnji Abu Osama za AFP.
Nestašice vode inače nisu ništa novo na toj gusto naseljenoj teritoriji i svi više i više ljudi kopa svoje bunare još od 2006. godine.Tada je Izrael uveo blokadu prema pojasu , nakon što su palestinski ekstremisti oteli vojnika Gilada Šalita u napadu na izraelsku vojnu bazu na jugu Izraela.Blokada je još više pojačana sredinom naredne godine, kada je Hamas silom preuzeo kontrolu nad Gazom, pobedivši snage lojalne umerenijem, sekularnom Fatahu.
Od početka blokade, više od 10.000 bunara je iskopano, rekao je Monzer Šoblak zvaničnik u upravi za vodu u Gazi, istakavši da su svi ti bunari iskopani bez dozvole ali da bez njih ljudi ne bi imali vode po ceo dan. Međutim, pristup vodi nije besplatan i Abu Osama (45), koji nije obelidao svoje celo ime, morao je da plati 2.000 jordanskih dinara ( više od 2.000 evra) da bi iskopao i održavao svoj bunar. To je cena koju mnogi stanovnici Gaze, gde je nezaposlenost oko 40 procenata, ne mogu da priušte.
Abu Muhamed, koji je takođe odbio da kaže svoje prezime, odlučio je da iskopa bunar na svojoj zemlji kako bi njegova porodica imala dovoljno vode za piće i pranje. On je rekao da je snabdevanje vodom i ranije bilo problematično, a da je rat samo još više iskomplikovao stvari.
Njegova supruga Um Muhamed rekla je da oni više ne žive u 21 . veku, već da vodu zahvataju iz bunara, hleb peku na otvorenoj vatri, a da bašstu više nemaju, sve je spržilo sunce.
Tokom razornog izraelskog bombardovanja vodene pumpe su takođe pogođene u jedinoj električnoj centrali u pojasu Gaze. Na 360 kvadratnih kilometara tog pojasa, smeštenog između Egipta, Izraela i Sredozemnog mora, živi čak 1,8 miliona stanovnika.
Sukob je samo pogoršao već hronični nedostak vode u pojasu rekao je Rebhi al Šeik, zamenik rukovodioca tog dragocenog izvora u Gazi."Jedina rezerva koji nam je na raspolganju je priobalna podzemna voda koju delimo s Egiptom, a Izrael nam je nadoknađivao 55 miliona kubnh metara".
To, međutim, nije bilo dovoljno jer je Gazi bilo potrebno 190 miliona kubnih metara svakog dana. UN su upozorile da Gazi, gde i ranije nije bilo vode, preti totalna nestašica. Podzemni rezervoar možda se neće moći koristiti do 2016, a šteta koju je pretrpeo možda neće biti sasvim popravljena čak do 2020. Šoblak je reko da je 95 procenata vode u Gazi zagađeno i da količina nitrita ne bi smela da prelazi 50 miligrama po litru, a nivoi su već 200 do 250 miligrama. Hlorid u nekim područjima dostize 2.000 mg, a trebalo bi da ga ima do 25 miligrama po litru.
Vlasti u Gazi su već pokrenule nekoliko novih projekata, čiji je cilj da se voda obezbedi onima kojima je najviše potrebna, ali ih je nemoguće ostvariti za sada, jer zbog blokade nije dozvoljeno da se određeni građevinski materijal uveze u pojas.
Tokom pregovora o prekidu vatre Izrael je najavio da će dozvoliti isporuku materijala za obnovu ali nije tačno naveo šta, ni kada. Za sada Gazi nije isporucecn ni cement, ni šljunak, ni čelik. Izrael se pribojava da bi takav materijal mogao biti iskorišćen za pravljenje oružja i obnovu podzemnih tunela ispod granice za napade na Izraelce.
