Izvor: RTS, 30.Mar.2009, 21:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nesređeni odnosi crkve i države
Protjerej Radovan Bigović smatra da suprotstavljanje građanskog i verskog šteti razvoju društva i da su verske zajednice više usmerene državi nego društvu. Intelektualci upliv crkve u državna pitanja ocenjuju kao neprimeren i preteran.
Profesor Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta u Beogradu, protjerej Radovan Bigović ocenio je da je najveće zlo koje šteti razvoju društva "suprotstavljanje građanskog i verskog".
"Versko i građansko nisu u suprotnosti, jer >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << su i verujući ljudi građani", reako je Bigović i apelovao na smislen dijalog, "koji ne znači, samo toleranciju, već i uzajamno poštovanje i uvažavanje", rekao je Bigović na skupu "Država, društvo i verske zajednice".
U obrazovnom sistemu suprotstavljaju se verska nastava i građansko vaspitanje, "što ne postoji nigde na svetu, a roditelji dovode u šizoidnu situaciju da biraju da li da im deca budu vernici ili građani, a žele da budu i jedno i drugo", ukazao je Bigović.
Povodom tvrdnji o mešanju SPC u politiku i državna pitanja, Bigović je istakao da ustavno pravo na slobodu svesti i veroispovesti podrazumeva i "javno uživanje tog prava u zajednici".
"Izneti svoje mišljenje nije smrtni greh. Svi to čine pa i verske zajednice, a država to ne mora da usvoji i najčešće ne usvaja", podsetio je profesor Bigović.
"Naše verske zajednice su trenutno više usmerene prema državi, nego civilnom društvu. Crkveni kanoni zabranjuju sveštenicima da se bave politikom i oni ne treba da to čine, niti da agituju za pojedine partije, jer je to kontraproduktivno", rekao je Bigović.
Respektabilan odnos s državom
Profesor sociologije religije na Filozofskom fakultetu u Beogradu, Milan Vukomanović je ocenio da su verske zajednice "izgradile dosta respektabilan odnos s državom", ali da "neke stvari na toj relaciji još nisu rešene".
Čekanje Vlade na stav SPC, posle završetka javne rasprave o Zakonu o zabrani diskriminacije, nameće s pravom pitanje da li je država u tom odnosu iskrena.
"Crkva bavi mnogim političkim pitanjima, ne samo kada je reč o statusu Kosova i Metohije, što se može razumeti, već i u vezi s vojskom, medijima, odnosima sa susedima", smatra Vukmanović.
"Mada su posle 2000. godine verske zajednice počele da uspostavljaju odnose sa NVO, jaz među njima je najizraženiji. Razlike među političkim partijama nisu tolike, kolike su razlike nevladinih organizacija s crkvom i državom", kaže Vukamnović.
"Stiče se utisak da se u našem društvu više teži simfoniji Crkve i države, nego jednakosti svih u društvu", istakao je Vukomanović i zaključio da bi Vlada i država trebalo da stvore uslove i "daju primer kako da svi budemo ravnopravni".
Golubović: Nedogovorna državna politika
Profesorka Zagorka Golubović je ocenila da je u Srbiji upliv crkve u državna pitanja "neprimeren i preteran" što je posledica konfuzne i nedogovorne državne politike.
Prema njenim rečima, o mešanju Crkve u sva društvena pitanja svedoči ne samo uvođenje verske nastave u obrazovni sistem, već i činjenica da je pod uticajem SPC iz procedure morao da bude povučen i izmenjen Zakon o verskim zajednicama.
Profesorka Golubović je navela da sva istraživanja pokazuju da popularnost radikalnih partija raste zbog toga što na drugoj strani nema adekvatnih rešenja, a poverenje građana u institucije je na najnižem nivou.
Građani još ponajviše veruju Crkvi, ali generalno "ne veruju više nikome, jer smatraju da su platili ceh tranzicije", zaključila je Golubovićeva.
