Izvor: Danas, 13.Avg.2014, 23:28 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nerealno vraćanje smrtne kazne
Beograd - Ponovno vraćanje smrtne kazne u krivično zakonodavstvo zemlje kao što je Srbija u ovom trenutku je potpuno nerealno, ocenjuje u razgovoru za Danas advokat Goran Petronijević.
- Sve učestaliji zahtevi za ponovno uvođenje smrtne kazne su rezultat najnovijih događanja i zločina koji su se dogodili u poslednje vreme. Njih treba shvatiti kao normalnu reakciju laičke javnosti na tako nastale zločine. Ja nisam čuo od strane stručne javnosti da postoji tako izričito >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << mišljenje. Laička javnost, očigledno, očekuje da će se ponovnim uvođenjem smrtne kazne zapretiti potencijalnim učiniocima krivičnih dela da tako nešto ne čine. Međutim, politika krivično-pravne prevencije je mnogo komplikovanije pitanje i nikako se tako jednostrano ne može posmatrati.
- Apsolutno razumem izjavu ministra Stefanovića. U vreme kada je ukinuta smrtna kazna, najveći broj stručne javnosti je upravo imao takvo mišljenje. Međutim, smrtna kazna je na vrlo nespretan način ukinuta, što je prouzrokovalo niz problema u tumačenju i primeni odredbi o vremenskom važenju krivičnog zakonodavstva. U ovom trenutku se postavlja pitanje spremnosti društva za ponovno uvođenje smrtne kazne. U okruženju svekolike nestabilnosti države i društva, mogućnost i političkih i drugih zloupotreba dovodi u pitanje zakonitost izricanja smrtne kazne kao kazne.
- Reakcija građana je, na neki način, očekivana s obzirom na to da je i stručna i laička javnost zgrožena poslednjim događanjima, posebno u slučaju ubistva maloletne Tijane. Kao takva, reakcija građana je u velikoj meri razumljiva. Međutim, u određenom pravnom sistemu postoje strogo propisane zakonske norme kojih se svi članovi društva moraju pridržavati. Svako drugo ponašanje, pa makar i verbalno, predstavlja pritisak na rad institucija gonjenja i ne doprinosi restauraciji pravne države.
- Pitanje prevencije je veoma ozbiljno i kompleksno i ne može se nikako jednostrano posmatrati. Uvođenje smrtne kazne predstavlja represiju društva i njegovu reakciju na najteža krivična dela. Zagovornici smrtne kazne uporno dokazuju da ona predstavlja dovoljno ozbiljnu pretnju - u smislu zastrašivanja članova jednog društva, da pod pretnjom takve kazne odustanu od vršenja teških krivičnih dela. Međutim, ja do današnjih dana, nakon trideset godina bavljenja praksom i teorijom krivičnog zakonodavstva, nisam video nijedno istraživanje niti čvrsto uverenje da su oni u pravu. Samim tim, ako nečega nema, onda smrtna kazna gubi smisao generalne prevencije. Posebno pitanje predstavlja odnos smrtne kazne i specijalne prevencije, na koju građani najverovatnije misle kada govore o vraćanju smrtne kazne u krivično zakonodavstvo. Ovo pitanje se svodi na potpunu, čak i biološku, eliminaciju onih pojedinaca za koje društvo smatra da su nepopravljivi.
Alternativa
* Da li ste se ranije, u svojoj sudijskoj karijeri, susretali sa slučajevima u kojima je bila zaprećena smrtna kazna?
- Da, sa mogućnošću izricanja smrtne kazne susretao sam se u više navrata. Za najteža krivična dela, u SRJ (SCG), postojala je vrlo specifična procesno-pravna situacija, jer je smrtna kazna ukinuta Ustavom i saveznim Krivičnim zakonom, ali je egzistirala u republičkom zakonodavstvu i mogla se izreći za najteža krivična dela, predviđena krivičnim zakonodavstvom Srbije. U takvoj situaciji u svakom od ovih slučajeva, u kojima sam predsedavao većima koja su sudila najtežim izvršiocima krivičnih dela, zagovarao sam izricanje najduže vremenske kazne kao alternativu smrtnoj kazni. I da nije bilo takve procesno-pravne situacije, moje lično mišljenje je da su dugotrajne zatvorske kazne dovoljna pretnja, kako u smislu generalne, tako i u smislu specijalne prevencije.
