Izvor: B92, 08.Sep.2012, 19:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nepismenom čoveku uskraćena prava
Beograd -- Danas se obeležava Međunarodni dan pismenosti. Nivo obrazovanja građana Srbije postaje sve ozbiljniji problem društva.
Samo mali procenat radno sposobnih ima visoko obrazovanje, dok je statistički, daleko veći broj onih koji u svom obrazovanju, nažalost, nisu stekli ni diplomu o završenom osnovnom školovanju.
Milion i trista hiljada ljudi u Srbiji nije završilo osnovnu školu. Za milion i po to je jedino obrazovanje. Više od 50% stanovnika Srbije ima diplomu >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << srednje škole, a 6.5 % visokoobrazovne ustanove.
I pored toga što je obavezno za sve, osnovnih osam razreda za mnoge se u Srbiji ne podrazumeva. Da li će dete pohađati školu odluka je pre svega roditelja.
"Jedna porodica koja nije dovoljno svesna važnosti obrazovanja, koja dakle ni sama nije obrazovana će dozvoliti da njena deca ne budu pismena, prepustiće ih ulici i nekim poslovima koji su van države i sistema. A drugi uzrok bi bila i nebriga društva", kaže Jasmina Stanković, iz Foruma beogradskih osnovnih škola.
U Hrvatskoj je, prema podacima Državnog zavoda za statistiku, nepismeno oko 70.000 građana, a oko dve petine stanovnika ima tek osnovnu školu ili ni to.
Nepismenom čoveku su uskraćena osnovna ljudska prava, smatra sociolog Ratko Božović, i dodaje da je slika pismenosti u Srbiji samo refleksija ulaganja u obrazovanje i kulturu.
"Čitavo ovo pitanje se postavlja kao pitanje individualne strategije i kolektivnih stremljenja društva. Sa nepismenima se ne može daleko stići, a ono što je to neko učinio da bude toliko nepismenih to je već priča koju ne možemo učiniti da nije bila već se ona dogodila. Mi sad živimo posledicu te nepismenosti i elementarne i funkcionalne", kaže sociolog Ratko Božović.
Jedan od načina kako društvo može da poboljša statistiku i poveća broj pismenih jeste da uvede osnovnoškolsko obrazovanje za odrasle, ali takvo da bude prilagođeno njima. Takvi primeri u Evropi već su dali rezultate, ali i kod nas.
"Ukoliko su nekih ranijih godina odrasli želeli da se doškoluju i da završe osnovno obrazovanje, oni su radili po programu za decu. To je bio suštinski problem, dakle treba razviti program osnovnog obrazovanja, ali koji je prilagođen odraslima, koji im nudi funkcionalna, primenjiva znanja i koji im nudi neke stručne kvalifikacije", kaže Aleksandra Kokanović iz tima za projekat "Druga šansa".
Kroz jedini projekat te vrste u Srbiji je prošle godine više od 1500 odraslih steklo diplomu.
Da je nepismenost jedan od gorućih problema ne samo kod nas već i u svetu pokazuju i podaci Ujedinjenih nacija. 775 miliona ljudi danas u svetu ne ume da čita i piše, od toga su dve trećine žene, a najveći postotak je u Africi i Aziji.
