Izvor: Danas, 24.Mar.2016, 09:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neobični i zanimljivi Suk Vakif
Iako je let do Dohe trajao nekih pet sati, biznis klasa Katar ervejza, avio-kompanije koja je zvanično 2013. i 2014. proglašena za najbolju biznis klasu na svetu i koja je prošle godine pokupila titulu za najbolju avio-kompaniju na svetu, ne samo na Bliskom istoku - a ja se u to i uverila uživajući u fenomenalnoj vegetarijanskoj klopi spremljenoj specijalno za mene, najboljim vinima, najudobnijem sedištu (i to je zvanično - najbolje sedište u biznis klasi za 2015), na kome je dremka kao >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << u svom krevetu, preljubaznim stjuardesama koje su bukvalno letele oko mene samo da bih se osećala komforno, najnovijim i najpopularnijim filmovima i muzici - omogućila mi je da u prestonicu Katara stignem odmorna i spremna za istraživanje ovog (ispostaviće se) velelepnog grada.
Hotel u kome smo odseli - Oryx Rotana - ima sve što se poželeti može - prodavnice, barovi i restorani, čak i stakleni liftovi. Hrana je i ovde, kao i tokom leta Katar ervejzom, bila fenomenalna, osoblje divno, sobe prostorne i moderne, opremljene svim elementima.
Obilazak smo započeli u najstarijem delu grada - Suk Vakifu. Dok smo putovali do tamo, vodič Hari iz Nepala objasnio nam je da je Katar najbogatija država na svetu po glavi stanovnika, te da je vlastima u planu da do 2030. ulože čak 400 milijardi dolara. Vidi se, jer se trenutno gradi i gradi - od stadiona, pošto je Katar domaćin FIFA svetskog prvenstva u fudbalu 2020. do metroa, auto-puteva, hotela...
Ima oko 2,5 miliona ljudi, od čega je 20 odsto lokalnog stanovništva. Kako Hari kaže, prebogati su pa ne moraju da rade - ogromne kuće, automobili, dadilje, kućne pomoćnice... Zbog toga uglavnom poslove obavljaju stranci. Najviše ih ima sa Filipina, Nepala, Indije... I niko ne plaća porez na nekretnine. Obrazovanje i zdravstvenu zaštitu plaća država, naravno.
Muškarci su obučeni u belo od glave do pete, a žene u crno, prekrivene skroz, sem očiju. Temperatura u Kataru je sada (mart) bila prijatna, između 25 i 30 stepeni. Ali od aprila kreću ogromne vrućine, pa se preporučuje da se u Dohu dođe u ovo vreme.
Elem, stigosmo u Suk Vakif - tržni centar prepun uskih a dugačkih uličica sa prodavnicama garderobe, voća i povrća, restorana... Gužva je i buka, ali je prelepo, jer je drugačije. Sve se plaća katarskim rijalima. Popularne urme su na svakoj tezgi, kikiriki, orasi, bademi... Naravno, tu su i suveniri, nakit ručno izrađen, začini i još puno toga što radoznali turisti mogu pazariti. Cene prate standard, nije jeftino.
Muškarci puše nargilu, igraju njihovu tradicionalnu igru "damu". Alkohol je zabranjen, osim u hotelima u kojima odsedaju stranci. Kupila sam ljubičastu maramu, a pošto prodavci vole da se cenjkaju, sa 18 rijala dobih je za 15. Restorani su puni. Poneki ima muziku uživo, arapsku. Pošto je leti užasno vruće, napolju u Suk Vakifu tada rade klime.
Na ulazu u ovaj deo grada su prodavnice sokolova, njihovih kućnih ljubimaca. Skupi su poprilično, i do 20.000 dolara. Koliko je Katar ervejz ispred svih, govori i to da je sokolovima dozvoljeno da budu u kabinama sa putnicima. Suk Vakif ima i bolnicu za sokolove. Veče sam završila divnom vegetarijanskom klopom - meze, pasta i pita - u lokalnom arapskom restoranu.
