Izvor: Vesti-online.com, 12.Jun.2016, 20:49 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nemci ponovo koče Beograd
Iako je izgledalo nemoguće da Srbija do kraja juna otvori pregovaračka poglavlja 23 i 24 u procesu pristupanja EU, to je postalo izvesno nakon što je Hrvatska pre desetak dana dala zeleno svetlo za otvaranje poglavlja 23. Ipak, u Briselu se iza zatvorenih vrata i dalje vode žustre debate o tome kakva treba da bude zajednička pregovaračka pozicija prema Beogradu, saznaje Dojče vele iz poverljivog dokumenta do kojeg je u Briselu došla internet redakcija nemačkog radija.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << />Kako se iz njega vidi, različite manje ili veće zahteve imaju susedne zemlje Rumunija, Bugarska i Mađarska, ali i Nemačka i Finska. Tokom sastanka radne grupe Evropskog saveta zadužene za pitanja proširenja, predstavnici Nemačke su prošle nedelje ostali na poziciji da se pregovaračka poglavlja mogu otvarati samo ukoliko dođe do daljih pomaka u normalizaciji odnosa sa Kosovom.
To ne važi za već otvorena poglavlja 35 (upravo odnosi sa Kosovom), 32 (finansijska kontrola), kao ni 23 i 24 (pravosuđe, sloboda, bezbednost, ljudska prava) koja bi trebalo da budu otvorena uskoro.
Otvaranje ostalih poglavlja će Nemačka podržati tek "u svetlu napretka u zatvaranju preostalih rupa u primeni Sporazuma o normalizaciji iz aprila 2013", stoji u dokumentu. Berlin zahteva da Beograd i Priština nastave tehnički dijalog, ali i razgovore visokih političkih predstavnika čim se formira srpska vlada. To proizilazi iz jednog poverljivog dokumenta nemačkog Ministarstva spoljnih poslova, u koji je DNj imao uvid.
Berlin takođe insistira i da se evropska pregovaračka pozicija proširi tako da se pomenu i "zabrinjavajući" glasovi tokom srpske predizborne kampanje. Prema stavu nemačkih diplomata, prečesto su u prvi plan tokom debate isticani "nacionalni interesi Srbije na Kosovu i u Republici Srpskoj" umesto "ambicija za pristup EU". U dokumentu se ne navodi precizno na čije se izjave misli.
Iz dokumenta u koji je Dojče vele imao uvid proizilazi da je posebno predstavnik Finske naglasio značaj nezavisnog pravosuđa, primerenog trajanja procesa, poboljšanja obrazovanja sudija i tužilaca, sprovođenje akcionog plana za borbu protiv korupcije i poboljšanja zakona o zaštiti podataka. Helsinki nije tražio da se u zajedničku pregovaračku poziciju sada uvode novi elementi, ali je jasno da će tokom pregovora insistirati na pobrojanim temama.
S obzirom na to da u Radnoj grupi zaduženoj za proširenje sede predstavnici Evropske komisije i svih država-članica, zanimljivo u ovom poverljivom dokumentu jeste bilo i raspoloženje suseda prema Srbiji. Iz protokola se vidi da hrvatski predstavnik nije imao dodatnih primedbi, s obzirom na to da je Hrvatska uspela da uvrsti svoje zahteve, pa razloga za zadržavanje postupka više nema. Zagreb nastoji da kroz pregovarački proces Srbije reši dugotrajne probleme u odnosima s Beogradom, pre svega, pitanja ratnog nasleđa i položaja Hrvata u Vojvodini.
Zato su predstavnici Mađarske, Rumunije i Bugarske naglasili značaj monitoringa i zatražili da Brisel proverava da li će se Srbija držati zadatih rokova za ispunjavanje akcionog plana. Stav Rumunije je da Brisel od Srbije jasnije treba da traži bolje omogućavanje božjih službi na jeziku manjina.
Nema dodatnih uslova za Srbiju na putu ka EU, izjavio je juče ministar za rad Aleksandra Vulin.
Vulin je tako odgovorio na pitanje da li se zna da se u Briselu, navodno, vode pregovori iza zatvorenih vrata o nekim dodatnim uslovima koje će Srbija morati da ispuni na putu ka EU.
Kako je rekao, za Srbiju je dobro da ima uređene zakone, dobru državu, da poštuje manjinska prava kao što je radila kroz čitavu istoriju, da sudi ratnim zločincima bez obzira na to kako se oni zvali i odakle dolaze, da ima finansijski disciplinovanu državu.
Nedavno je šefica pregovaračkog tima Srbije Tanja Miščević izjavila da je svesna mogućnosti novih zatezanja na osnovu bilateralnih tema. "Na početku procesa smo napravili pregled potencijalnih bilateralnih pitanja sa svim državama, ne samo sa susednim, i o tome se veoma vodi računa", rekla je ona.
"Izgleda ipak da u ovoj fazi neće biti daljih zatezanja ni blokada", navodi DNj, jer "stav Evropske komisije o rumunskom zahtevu jeste da je akcioni plan Srbije o zaštiti manjina dovoljan i da ne treba tražiti više pošto su ispunjeni standardi Okvirnog sporazuma za zaštitu nacionalnih manjina Saveta Evrope". Taj dokument je donet 1995. godine, a Srbija ga je potpisala 2001. godine.
Na primedbe da strogo treba kontrolisati tempo kojim Beograd ispunjava ono što je zacrtano u Akcionom planu za poglavlja 23 i 24, u Evropskoj komisiji ponavljaju da je "kvalitet važniji od brzine".
* "Ako se pomire Beograd i Zagreb, biće sreće na Balkanu"
* Težak put do "zvezda": Srbiju čekaju nova uslovljavanja?
* Srbija slavi dan Rusije: A kod Čepurina i vlast i opozicija
Nastavak na Vesti-online.com...
