Izvor: RTS, 25.Jan.2015, 21:13   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Nedovoljno ustanova za palijativno zbrinjavanje

U domove za ljudi sve češće dolaze zbog neophodne medicinske pomoći i nege. Među njima su i mlađe osobe. Naročito veliki problem je kod teških onkoloških pacijenata, jer su kapaciteti za palijativno zbrinjavanje obolelih nedovoljni. Gerontološki centri nisu pravo mesto za njihov smeštaj, jer uglavnom nemaju odgovarajući prostor i dovoljno obučenog osoblja.
Starost neminovno prate i zdravstveni >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << problemi. Međutim, kada su u pitanju teške neizlečive bolesti tada su u problemu i oboleli i njihove porodice. Za oca Branka Maslinovića jedino rešenje bio je odlazak u starački dom.

"Posle majčine smrti zapao je u tešku depresiju, a u međuvremenu je oboleo - ima dijagnozu leukemija krvi i ovde dobija neophodnu lekarsku negu. Mislim da mu je to u mnogome produžilo život", kaže Maslinović.
Dodaje da njegov otac nije mogao da bude smešten u bolnici i da je gerontološki centar bilo jedino rešenje.
Dve trećine zahteva za smeštaj je zbog medicinskog zbrinjavanja, kažu u Gerontološkom centru u Beograd, koji je najveća takva ustanova u Srbiji. Među podnosiocima zahtevima je sve više obolelih od teških neinfektivnih bolesti i karcinoma.
"Mi se naravno trudimo, iako nismo specijalizovani za tu vrstu usluge, da pomognemo koliko god je u našoj moći. Suočeni sa svakodnevnim problemima, pokrenuli smo inicijativu da se oformi odeljenje za palijativno zbrinjavanje. Razgovori su pokrenuti prošle godine - to se odvija u određenom pravcu", kaže Suzana Mišić, direktorka Gerontološkog centra Beograd.
Prema njenim rečima, do sada je jedan broj zdravstvenih radnika obučen za specijalizovano palijativno zbrinjavanje.
Mnogi privatni domovi za stare nude i medicinske usluge. Samo retki, međutim, zaista i imaju uslove za to. Zbog toga je prošle godine bez dozvole ostalo 15 domova.
"Ukoliko se radi o velikim zdravstvenim potrebama, onda je moja preporuka da se jave zdravstvenom sistemu. Ako ne dobiju adekvatnu zaštitu, odnosno ako je proces lečenja završen, pre svega treba proveriti da li pružilac usluga ima licencu, da li ima predviđeno pružanje zdravstvene nege i zaštite i da li su za to dobili rešenje od Ministarstva zdravlja", kaže Biljana Zekavica iz Ministarstva za rad, boračka i socijalna pitanja.
U bolnicama u Srbiji ima samo 10 jedinica za najteže pacijente, mada su potrebe mnogo veće.
"Mi smo sve starija populacija, broj malignih i ovih drugih bolesti koje podležu palijativnom zbrinjavanju je sve veći i mora jednako i socijalna zaštita i zdravstvena da se uključe u rešavanje ovih problema", rekla je Nataša Milićević sa Odeljenja palijativne medicine.
Kako se procenjuje, oko 20.000 porodica u Srbiji ima u kući teško obolelog. U svetu za takve pacijente postoje specijalizovane ustanove - hospisi, u kojima oni dobijaju potpunu medicinsku negu.

Nastavak na RTS...