Izvor: RTS, 22.Okt.2011, 11:57   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Nedosledna primena zakona

Za dve godine primene, Zakon o bezbednosti saobraćaja ima polovičan učinak. Posle drastičnog smanjenja broja poginulih prošle, u prvih devet meseci ove godine poginulo deset odsto više ljudi. Policija i stručnjaci saglasni da je nesrazmera između planiranog i ostvarivog ogromna.

Iako se broj saobraćajnih nesreća smanjuje, raste broj poginulih. U policiji to objašnjavaju pre svega činjenicom da nadležni, od putara, preko nadležnih udruženja i osiguravajućih kuća, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << do lokalnih samouprava i ministarstava, nisu preduzeli ništa da bi se zakon sprovodio.

Slaviša Matić iz MUP-a Srbije kaže da veliki broj subjekata, koji su odgovorni po novom Zakonu o bezbednsti saobraćaja na putevima, zaklanjaju se iza saobraćajne policije i "svoje rezultate prikazuju kao statistiku saobraćajne policije, a delovi koji su im povereni zakonom primenjuju u minimalnom delu ili nikako".

Veći deo rešenja Zakona o bezbednosti u saobraćaju, koji je usvojen krajem 2009. godine, preuzet je iz nemačkog, ali se samo delimično primenjuje. Kada bi se u potpunosti poštovao, registraciju biste bar dvostruko više plaćali, a ako imate starije vozilo ona bi bila tri puta veća.

Tehnički pregledi i vozački ispiti mogli bi da poskupe i nekoliko puta. Da često imamo zakon, ali samo na papiru, najbolji primer je drugo odlaganje primene Uredbe o obaveznim zimskim gumama na sva četiri točka.

"Mi smo na osnovu pritužbi građana odlučili da postepeno uvodimo novine kako građane ne bi izlagali velikom trošku. To je bio osnovni razlog odlaganja primene pojedinih odredbi tog zakona i tako će biti dalje", rekao je ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić.

Stručnjaci podsećaju da samo dosledna primena zakona dovodi do rezultata.

"Trenutno imamo nesagalsnost između stavova struke i stavova politike i najšire javnosti. Da bi unapredili bezbednost, stavovi politike moraju biti zasnovane na stavovima struke. I takvi stavovi treba da se prenose javnosti", smatra profesor Saobraćajnog fakulteta u Beogradu Milan Božović.

Godišnje se u Srbiji naplate kazne u vrednosti od 80 miliona evra. Trećinu dobijaju lokalne samouprave, koje bi novac trebalo da ulože u bezbednost saobraćaja. Da je tako, pešaci ne bi sve češće stradali zbog toga što u naseljima nema trotoara i biciklističkih staza.

Nastavak na RTS...