Izvor: RTS, 22.Nov.2019, 08:39 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neću da budem vegan i ostavite me na miru
Svako ima pravo da bira šta hoće da jede, ako mu prilike to dozvoljavaju. Ne razumem zašto neki ljudi od svojih prehrambenih navika ili izbora prave religiju. I to religiju čiji je poklonici vrlo agresivno propovedaju.
Volim životinje. Stvarno ih volim. A ipak jedem meso. Možda je to licemerno, ali to je moje licemerje. I nemam više nikakvu želju da se pravdam.
Odustala sam čak i od moje >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << standardne odbrane i priče o lancu ishrane. Naime, verujem da bi, da se lanac ishrane obrne, pile mene pojelo bez oklevanja.
Nisam baš neki posvećeni mesožder. Mogu bez mesa, ali ne vidim razlog da ga se potpuno odreknem.
Znam ja da bi svi kolektivno trebalo malo da smanjimo količinu mesa koje jedemo – zbog sebe, zbog životinja i zbog prirode uopšte.
Isto tako znam da bi neke životinjske vrste izumrle ako bismo prestali da ih gajimo za ishranu. Zaista ne mogu da zamislim da neko gaji piliće, svinje ili krave isključivo kao kućne ljubimce.
Svačiji izbor zaslužuje poštovanje
Uz sve navedeno, strahovit otpor mi stvara agresivnost pojedinaca koji propagiraju veganizam ili vegetarijansku ishranu.
Poštujem njihov izbor i smatram da bi svi trebalo da ga poštuju.
Međutim, nije mi shvatljiva njihova potreba da neprestano pričaju o tome kako ne jedu meso i objašnjavaju zašto bi ceo svet trebalo da krene njihovim stopama.
Poznajem mladu ženu koja je kao devojčica na poklon dobila jare. Nažalost, niko je nije upozorio da će jareće pečenje biti posluženo na njenoj rođendanskoj trpezi.
Situaciju je pogoršalo to što se živahno jare otrglo komšiji koji je bio zadužen za pripremu pečenja. Komšija ga je pojurio po dvorištu i čim ga je sustigao, "umirio" ga je na licu mesta.
Avaj, ona je baš u tom trenutku prolazila dvorištem i sve se odigralo na svega nekoliko metara od nje.
Nastavak možete da pretpostavite – prestala je da jede meso.
Pitate se, čemu ova potresna priča, ako već nemam nameru da regrutujem vegane i vegetarijance?
Priču mi je ispričala njena majka. Ona sama retko o tome govori, bar je ja nisam čula.
Retko govori i o tome da ne jede meso, osim kad je prilika natera ("uzmi malo krtine, vidi kakva je, meka kô duša").
Njena trauma je samo njena, kao i način na koji se sa njom nosi.
Dakle, dragi vegani i vegetarijanci, slobodno nastavite da ne jedete meso. Ali, zaboga, prestanite da pričate o tome non-stop.
Svi već znamo argumente protiv mesa, ali agresivna propaganda ne vodi ničemu.
Nisam još upoznala nikoga koga su grafiti na neprimerenim mestima ili zvocanje naterali da se odrekne pečenja i čvaraka.
.jpg)
