Izvor: B92, 22.Apr.2012, 16:15   (ažurirano 02.Apr.2020.)

"Ne zaboraviti zločine u Jasenovcu"

Zagreb -- Predsednik Hrvatske Ivo Josipović izjavio je danas na komemoraciji u Jasenovcu da se ne smeju zaboraviti ni negirati zločini počinjeni u njemu.

Ivo Josipović (Tanjug, arhiva)

"Zaborav i negiranje su najveće opasnosti za demokratiju, slobodu i ljudskost, i zato ne smemo dopustiti da se zaboravi ono što je bilo u Jasenovcu", rekao je Josipović na komemoraciji u Spomen području Jasenovac, kojoj je prisustvovao ceo državni vrh Hrvatske.

Josipović je >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << upozorio da u školskim udžbenicima u Hrvatskoj nije napisana puna istina o Drugom svetskom ratu.

Prema njegovim rečima, iz tragičnih događaja kao što je Jasenovac često ništa nije naučeno, pa se iznova javljaju pokreti, koji bi opet pogazili ljudskost, slobodu i demokratiju.

Predsednik Hrvatske je, međutim, dodao da u Hrvatskoj ima "dovoljno pameti i razuma" i da nikad više neće proći fašističke, nacističke i ustaške ideje.

Premijer Zoran Milanović upozorio je da se u Jasenovcu zločin nije događao na mah, kao trenutna mržnja, već da je to bio dugotrajan proces, i da se ubijalo planski.

On je dodao da treba otvoreno reći da su u Jasenovcu najviše stradali Srbi, a zatim i Jevreji, Romi i Hrvati antifašisti.

"Jedina zastava pod koju treba da stanemo je ona demokratske, slobodne i pravedne Hrvatske, otvorenog društva, zajednice svih onih koji u njoj žele da žive", poručio je premijer.

Predsednik Sabora Boris Šprem poručio je da niko ne može da osporava žrtve jasenovačkog logora smrti, o čemu najbolje govore podaci o više od 80.000 ubijenih, među kojima oko 20.000 dece.

Šprem je zajedno sa predsednikom Srpskog narodnog vijeća Miloradom Pupovcem kritikovao slabo prisustvo predstavnika opozicije, pre svega HDZ-a, na komemoraciji u Jasenovcu.

On je izjavio da je informisao sve saborske poslaničke klubove da se mogu organizovati za dolazak.

"Odazvali su se oni koji su bili ovde i to je sve što mogu reći", rekao je Šprem.

"U Jasenovcu i drugim mestima stradanja ne fali nam niko ko ne dolazi", rekao je Pupovac i dodao da je to rečeno i lane na komemoraciji u Jadovnom i sada u Jasenovcu.

"Izgleda da su se ljudi navikli da pitanje dolaska u Jasenovac razumeju kao obavezu vlasti, ali mi to tako ne razumemo", naglasio je on nakon komemoracije žrtvama Jasenovca i obeležavanja 67-godišnjice proboja poslednjih logoraša.

Na dan proboja Jasenovca 22. aprila 1945. u logoru su bila 1.073 logoraša od kojih je 600 krenulo u proboj, a slobodu je ugledao samo 91 logoraš.

Ostali koji su ostali u logoru su ubijeni i spaljeni zajedno s logorskim objektima.

Istog dana počeo je i proboj zatvorenika dela logora u mestu Jasenovac, Kožare, gde je od 167 zatvorenika njih 11 preživelo proboj.

U tom logoru su od avgusta 1941. do 22. aprila 1945. ljudi ubijani zbog svoje verske, nacionalne ili ideološke pripadnosti. U njegovom sastavu su bili logori u Bročicama, Krapju, Jasenovcu i Staroj Gradiški.

Prema najnovijim podacimaSpomen područja Jasenovac do sada su prikupljena imena i podaci za oko 82.000 žrtava. Oko ukupnog broja žrtava u logoru Jasenovac i dalje se vode polemike, pa broj ubijenih varira od nekoliko desetina hiljada do čak milion žrtava.

Nastavak na B92...

Nezavisne Novine: Fašističke ideje više nikad ne mogu proći

Politika: Josipović: Ne smeju se negirati zločini u Jasenovcu