Izvor: RTS, 11.Dec.2008, 16:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ne smanjuje se broj raseljenih sa Kosova
Nakon devet godina od završetka rata na Kosovu, više od 200.000 ljudi i dalje živi van svojih domova. Tokom ove godine vratilo se samo 386. Razlog - izostanak političke volje kosovskih institucija.
Povratak raseljenih nije uspeo ni nakon devet godina, jer više od 200.000 raseljenih i dalje, bez rešenja, živi van svojih domova, rekao je predstavnik UNHCR-a za Srbiju, Džon Jang.
Rezultati povratka na Kosovo u 2008. godinu su poražavajući, a to potvrđuje činjenica >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << da se na taj korak odlučilo samo 386 ljudi. Kao glavni razlog za neuspeli povratak, Savez udruženja interno raseljenih - Unija, ocenio je izostanak iskrene političke volje nadležnih institucija.
Savez je istakao potrebu realnog predstavljanja situacije na terenu, kako se povratnicima ne bi ulivala lažna nada.
Pomoćnik ministra za Kosovo i Metohiju Bojan Anđelković najavio je da će ministarstvo do kraja meseca završiti nacrt strategije za održiv povratak i opstanak.
Nacrt neće biti detaljan, ali će davati okvire za konkretne akcije koje će kasnije biti razrađivane akcionim planovima.
Anđelković je rekao da je najbolje da država na polju povrataka i opstanka ide malim ali sugurnim koracima, koji mogu dovesti do poboljšanja situacije. Tako će pokazati da ima snage da reši probleme i raseljenim vratiti poverenje.
Bezbednost i vladavina prava - ključ povratka
"Bezbednost i vladavina prava su ključ za povratak i održiv opstanak, a to podrazumeva ostvarivanje osnovnih ljudskih prava", rekao je Anđelković i podsetio da integracija raseljenih nije pravo rešenje problema sve dok im prava i imovina nisu vraćeni, jer bez toga to nije slobodan izbor.
Anđelković je ukazao da su finansijski izvori ograničeni i da je stoga između ostalog potrebno uticati na donatore da završe započete projekte.
Predstavnica Saveza Dosta Palić rekla je, da se do sada, prema podacima Prištine, na Kosovo vratilo 18.300 ljudi, pripadnika svih zajednica, dok podaci Srpske pravoslavne crkve ukazuju da je reč o oko 6.000 raseljenih od čega je samo 3.000 Srba.
Raseljeni i dalje kao glavne razloge za neuspeh procesa povratka navode lošu bezbednost, slobodu kretanja, uništenu imovinu, nedostatak saradnje sa Ministarstvom za povratak, komplikovane procedure i konfuzne kriterijume povratka, rekla je Palić.
Palić je podsetila da se i devet godina od kraja rata na Kosovu ne zna da li je rešenje za raseljene povratak, integracija ili nešto treće.
Palić je navela da na loš proces povrataka utiče i nejasna državna strategija, to što povratak nije koordiniran, i što građani zbog paralelnih opštinskih institucija, srpskih i albanskih, ne znaju kome da se obrate.
