Izvor: Politika, 30.Okt.2013, 15:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nauka počiva na činjenicama
Povodom teksta „Nema dobronamernih prevara”, „Politika”, 24. oktobra
Papazjanija od engleskih fraza kao naučni rad uopšte nije šala, kako izgleda smatra profesor Pavlović. U reagovanju na članak Dušana Teodorovića, on tvrdi: „Da bi šala uspela, onaj ko šalu treba da primi morao bi u principu šalu i da razume.“
Prema njegovom mišljenju „Metalurgia International” nije izgleda razumela šalu, da ostanemo za sada kod ovog termina. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Autori Papazjanije su međutim učinili sve da se ona razume: od beslovesnog, „naučno” pokondirenog naslova, preko rezimea, kroz tekst, sve do briljantno sastavljene liste literature, miš-maša od stvarnih i izmišljenih imena, izdanja, u kom su ostavili i ključne tragove koji su recenzenta morali navesti da posumnja. Na osamnaestom mestu od 25 jedinica nalazi se, rekao bih namerno na srpskom naveden Šiljin „Odgovoran zadatak“, ali ako ni to ne upali signalnu lampicu, tu je, pod brojem 20, poslednji ključ šifre: Sokal, A.„Transgressing the Boundaries: Towards a Transformative Hermeneutic of Quantum Theory“. Social Text. 1996. Sve je ovde tačno navedeno, a reč je, da se poslužimo slikovitim izrazom profesora Teodorovića, o papazjaniji, ali na engleskom jeziku, koju je objavio navedeni časopis (Social Text), što je svojevremeno izazvalo veliku pažnju; koga zanimaju detalji, neka potraži pod sokal hoax (Sokalova podvala). Sve je dakle bilo dato, samo je trebalo videti.
Jedan od čudnih Pavlovićevih stavova jeste i odbrana urednika i recenzenata (ako ih je bilo) rumunskog časopisa: ako im je srpski Šilja bio nerazumljiv, to svakako nije mogao biti članak Alana Sokala: da je neko od njih u pretraživač ukucao ime autora i naslov članka, dobio bi 16.400 pogodaka. Potpuno je neprimereno naricanje nad sudbinom nesrećnog recenzenta, koji nije plaćen (u čemu je Pavlović u pravu), pa navodno „gleda da otalja“ posao. Ako je zaista tako, onda to više od bilo čega govori o kvalitetu časopisa.
Pavlović krivicu nalazi na strani koja je primetila slabosti rumunskog časopisa. Treba li reći da su svojevremeno napadali i Sokala, tvrdeći kako njegov postupak nije bio etičan; koliko vidim, otprilike to u ovom slučaju tvrdi i Pavlović. Lažnih, izmišljenih naučnih radova je bilo i biće ih, ali valjda treba razlikovati postupke onih koji ih objavljuju zarad vlastite promocije (ekstreman je primer Diderika Stapela, briljantnog holandskog studenta, kasnije dekana fakulteta, koji je septembra 2011. suspendovan, a u novembru je vratio doktorat, nakon što je ustanovljeno da je objavio 55 članaka baziranih na lažnim podacima), od „komponovanja“ članaka s ciljem da se ukaže na slabosti u sistemu recenziranja i vrednovanja radova.
Pavlović smatra da je pravilniji način da se izvede ovakva provokacija bilo ono što je, kako kaže, nedavno učinio Bohanon (Džon): „da se, pošto je članak prihvaćen i provokacija uspela, članak povuče pre štampanja“. Nije međutim moguće upoređivati postupak beogradske trojke i pomenutog autora, koji je u stvari testirao velik broj časopisa tzv. otvorenog pristupa (članci su dostupni svakom, ne samo pretplatnicima), o čemu je članak objavio u prestižnom časopisu „Science”. Prvi su svojim postupkom ukazali na diskutabilne kriterijume jednog rumunskog časopisa, a Bohanon je, pod različitim imenima, članak ponudio za objavljivanje u čak 304 časopisa, od kojih ga je 157 i prihvatilo. Ponuditi pa potom povući jedan članak ne bi imalo nikakvog efekta.
Verovatno je najspornija Pavlovićeva tvrdnja da nauka počiva na poverenju,što on nekoliko puta pominje u svojim reagovanjima. U komentaru na jedno od njih Mihailo Raičević zahvaljuje što mu je profesor Pavlović „otvorio oči“, jer je do sada smatrao da ona počiva na činjenicama.
Novinar, Subotica
Đorđe Dragojlović
objavljeno: 30.10.2013.
