Izvor: NoviMagazin.rs, 10.Jun.2015, 11:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Naučnici otkrili krv dinosaurusa?
Britanski naučnici su objavili danas da su na kostima dinosaurusa otkrili nešto nalik crvenim krvnim ćelijama i kolagenskim vlaknima.
Koristeći molekularnu mikroskopiju, istraživači su analizirali fragmente kostiju dinosaurusa koji su živeli pre oko 75 miliona godina, u doba Krede.
Fosili su bili u tako lošem stanju da je bilo nemoguće tačno odrediti kojem tipu životinja su tačno pripadali, objasnio je za AFP koautor studije Serđo Bertaco sa Imperijalnog >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << koledža u Londonu.
Među uzorcima su bili kandže dinosaurusa mesoždera, nekoliko kostiju nožnih prstiju dinosaurusa seratopsida i hadrosaura kao i fragmenti rebra jedne nepoznate vrste ovih praistorijskih džinova.
Sve kosti su pronađenje pre oko 100 godina u Parku dinosaurusa u Alberti, u Kanadi, a danas se čuvaju u Prirodnjačkom muzeju u Londonu.
"Pronašli smo strukture koje bi mogle da budu originalne crvene krvne ćelije pojedinih dinosaurusa kao i druge strukture za koje sumnjamo da su originalna kolagenska vlakna", rekao je Bertaco.
Prethodnim istraživanjima na kostima dinosaurusa pronađeni su tragovi organskih materija, ali samo na izuzetno dobro očuvanim fosilima, do kojih se veoma retko dolazi.
"Ovim dokazujemo da je daleko veća verovatnoća nego što se mislilo da se na fosilima pronađu organske materije, barem na mikroskospkom nivou", objasnio je Bertaco.
Naime, do skora se verovalo da molekuli proteina ne mogu da opstanu duže od četiri miliona godina.
Bertaco i njegov tim su koristili specijalni mikroskop sa snopom teških atoma koji pravi nanometrijske rezove na uzorku.
"Mikroskop ima i robotsku ruku sa mikro iglom koja se može koristiti za uzimanje i premeštanje stvari unutar mikroskopa", objasnio je naučnik.
"Kombinacijom snopa i igle, u mogućnosti smo da zasecamo sićušne deliće fosila i obavimo analize kako bismo eventualno našli fragmente aminokiselina", dodao je on.
Naučnici su nameravali da analiziraju pukotine koje su nastale raspadanjem organskog materijala, a pronašli su strukture za koje pretpostavljaju da su crvene krvne ćelije kao i vlakna slična kolagenu, proteinu koji gradi vezivna tkiva kod životinja.
"Bilo smo potpuno zatečeni!", naveo je Bertaco, dodajući da su potrebni dodatni dokazi da bi se potvrdila priroda tih struktura.
"Uopšte nismo očekivali tako nešto. Dugo nam je trebalo da shvatimo šta smo zapravo videli", kazao je on, ističuhi da su on i njegov tim uporedili ovo drevno meko tkivo sa uzorkom krvi ptice emu i ustanovili neverovatne "sličnosti".
Dinosaurusi su daleki preci današnjih ptica, te se naučnici nadaju da će pomoću ove vrste istraživanja otkriti kako i kada su se hladnokrvni gušteri preobrazili u toplokrvne ptice brzog metabolizma.
Otkriće do kog su Bertaco i njegov tim došli je značajno po tome što ukazuje da je prezervacija ovog tipa mekog tkiva uobičajenija nego što se dosad mislilo.
"Ne mogu ni da zamislim šta bismo sve mogli da pronađemo u budućnosti", istakao je Bertaco.
Što se, pak, mogućnosti otkrića DNK dinosaurusa tiče, biće potrebno još puno istraživanja pre nego što naučnici budu u stanju da kažu da li je to izvesno ili ne, naveo je on.
