Izvor: Blic, 24.Sep.2012, 22:05   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Naslednici traže zgradu ambasade SAD u Beogradu

Zgrada sa burnom istorijom i česta meta nezadovoljnih i huligana - američka ambasada u beogradskoj ulici Kneza Miloša, uskoro bi mogla da bude predmet sudskog spora. Ovo je jedna od nacionalizovanih zgrada u Beogradu čiji su naslednici javne ličnosti, poslanik Nenad Konstantinović i istoričar Milan St. Protić koji smatraju da polažu prava na svojinu.

Američka administracija u Beogradu uskoro se seli na drugu adresu, a Konstantinović u izjavi za “Blic” kaže da će >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << njegova porodica nastojati da dobije naknadu za oduzetu imovinu kroz sudske postupke.

Predratni vlasnik zgrade Đorđe Nestorović, gradonačelnik Beograda, sudija tadašnjeg Kasacionog suda i ban moravske banovine sa sedištem u Nišu, zgradu u Kneza Miloša prepisao je ćerkama Zori Konstantinović, Katarini Protić i Jovanki Todorović. Nenad Konstantinović priča za “Blic” da su njegova baka i njene sestre izdavale 28 stanova u zgradi, a potom bile naterane od tadašnje vlasti da potpišu ugovor o prodaji.

- Tadašnja komunistička vlast oduzela je zgradu i pre nacionalizacije i moja porodica više nikada u nju nije mogla da uđe. Baku su primorali da je proda po ceni koja ne samo što nije bila tržišna, već su i od takve cene odbili porez u visini preko 30 odsto, a dodatno umanjili iznos koji je trebalo da isplate s obrazloženjem da su morali da renoviraju kuću - navodi poslanik Konstantinović.

Pratila istoriju Srbije

Zgradu u Ulici kneza Miloša administracija SAD namerava da proda kada se predstavnici, odnosno zaposleni presele u nove prostorije na Dedinju. Kroz događaje vezane za zgradu u kojoj se nalazi Ambasada SAD oslikava se deo istorije Srbije: posle 1945. komunistička vlast je praktično otima vlasnicima, 1950. postaje vlasništvo SAD, 1992. ambasador Voren Cimerman napušta Beograd, pred početak NATO bombardovanja, u martu 1999, ambasada je potpuno napuštena. Od marta do juna 1999. ambasada je demolirana. Simbolično je ponovo otvorena podizanjem američke zastave u novembru 2000, posle promene vlasti u Srbiji.

Zgrada je prvobitno uknjižena kao opštenarodna imovina, a u martu 1950. kao vlasništvo vlade SAD. Kasnije je kompleks proširen zgradama u susednoj Sarajevskoj, pa je Ambasada SAD zauzela čitav blok između ulica Kneza Miloša, Vojvode Milenka i Sarajevske.

- Na osnovu Zakona o restituciji, probaćemo da dobijemo naknadu kroz sudske postupke. Baka je dobila od tadašnje vlasti beznačajan iznos, ni desetinu od prave vrednosti. Čak ni tako iznuđenu prodaju nisu isplatili odmah već na rate u trajanju od 20 godina - dodaje Konstantinović.

Za sada nema preciznih podataka kada se američka administracija seli u novu zgradu na Dedinju, ali je izvesno da bi to trebalo da bude tokom ove godine.

Arhitekte kažu da će buduća ambasada biti najmodernija i tehnološki najsavremenije opremljena zgrada u regionu. Njena vrednost biće oko 117 miliona dolara.

Nova zgrada deo je plana Stejt departmenta prema kome treba da se izgrade moderne, bezbedne ambasade i konzularna predstavništva širom sveta. Zbog zabrinutosti za bezbednost, kompleks će se nalaziti na odgovarajućoj udaljenosti od prometnih ulica, a biće unapređen sigurnosni sistem, uključujući i protivpožarni. Ambasada će imati 6.427 kvadratnih metara poslovnog prostora i biće smeštena na 10 hektara zemljišta i kao takva jedna od najvećih ambasada u regionu. Nova ambasada SAD je na mestu nekadašnje zgrade komande gardijske brigade, koja je uništena u vazdušnim udarima NATO 1999. godine.

Povezane vesti: Oslobođen za paljenje Ambasade SAD, osuđen na godinu zatvora za krađu jakne i rukavica Nakon tri godine, u četvrtak presuda za paljenje Ambasade SAD u Beogradu Pritvor za dvojicu maloletnika zbog paljenja ambasade SAD, saslušanje ostalih i dalje u toku Dačić: Niko me nije obavestio o hapšenjima zbog paljenja ambasade Nikolić: Šešeljevo vreme je prošlo

Nastavak na Blic...