Izvor: B92, 11.Okt.2013, 08:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nasilje nad ljubimcima nikada nije opravdano
Tanka granica nerazumevanja vlasnika i njegovog ljubimca. Vlasnici iz neznanja potežu razna vaspitna sredstva i loše se osećaju kad ne naiđu na pozitivan odgovor.
Maltretiran pas skuplja negativna iskustva iz okoline i oseća da živi u neprijateljskom okruženju, gde je borba za opstanak neophodna.
Kad govorimo o zlostavljanju pasa i o uticaju takvog pristupa na njegovo kasnije ponašanje, moramo priznati da je najčešći razlog ovom neznanju i želja da bar nad >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << nekim osetimo moć jer zavisi od nas i naše ćudi. Iz takvog stava proističu pogrešni postupci i sve češće napušteni psi na ulici koji se nisu prilagodili.
Razloga ovakvom ponašanju nema mnogo, ali smatramo da je za svaku osudu pokušaj da se psu silom „utera pamet u glavu”, jer je to „jedini način koji on razume”, a i manje je vremena potrebno da silom slomite psa, nego da pokušate da ostvarite komunikaciju s njim na normalan način.
„Ogledalo”
Mnogi vlasnici iz neznanja potežu razna vaspitna sredstva i loše se osećaju kad ne naiđu na pozitivan odgovor. Prva reakcija obično je osećanje nemoći i mišljenje da pas namerno neće da radi to što treba. Naravno, ako imate sreće da vas neko odmah uputi u vaše greške, i to prihvatite, kasnije ćete imati zrelog i psihički zdravog psa koji zna gde mu je mesto. U suprotnom, trebaće vam nekoliko pasa, desetine protraćenih godina, da shvatite da je pas ogledalo vaših postupaka i da se sve što radite vraća kao bumerang. Dakle, ako trljate psiću nos njegovim izmetom, ili ga udarate njegovim povodnikom nakon što ste ga pozvali da dođe, štene će pokazati samo strah i nikakvo razumevanje. Ako ste to želeli, onda vam treba zabraniti kontakt sa životinjama, a ako to radite, iz neznanja ili nemoći, potražite pomoć stručnjaka.
U svakom slučaju, maltretiran pas skuplja negativna iskustva iz okoline i oseća da živi u neprijateljskom okruženju, gde je borba za opstanak neophodna. I, on će se boriti, jer mu to stoji u genima odvajkada.
Otpor
Dok je štene, sigurno sebi neće dozvoliti da otvoreno reaguje na nasilničko ponašanje, naročito najstarije, tj. najjače osobe u njegovom okruženju. Međutim, kako jača i oseća tu snagu, postepeno će se suprotstavljati. Prvo će se okrenuti onima koji su najslabija karika u lancu, a to su, naravno, deca. A onda se javlja paradoks, koji takođe ide u prilog nemilosrdnoj borbi za opstanak. Iako deca najčešće nisu kriva, prvi dokaz psećeg suprotstavljanja i želje da ne ostane na dnu lestvice, gde nema nikakva prava je atak na najslabije u nizu.
U početku se ne mora desiti najgore, tako da početni otpor kreće od režanja prilikom hranjenja, kad se dete približi posudi sa hranom bez obzira na to da li uopšte želi da priđe psu ili ne. Pas smatra da je to njegovo vlasništvo koje brani od uljeza. Ovo je bitan detalj, pas je zaključio kako je dovoljno jak da se suprotstavi jednom od članova čopora. Pogrešno je u tom trenutku savetovati dete da ne prilazi psu kad jede. Najbolje bi bilo kad bismo odmah shvatili da pas pruža otpor i da to treba preduprediti. Detetu treba objasniti da pas nema ništa protiv njega, ali smatra kako mora da zaštiti svoju posudu za hranu. Od sledećih postupaka zavisiće budućnost odnosa jer ćemo, ako pregrubo reagujemo, samo uplašiti psa.
A šta time dobijamo? Totalno nerazumevanje, pri čemu non-stop dolivamo ulje na vatru pogrešnim postupcima. Jer, da se razumemo, i normalno odgajan pas će u jednom trenutku ovako postupiti i pokušati da odbrani svoje vlasništvo i integritet jedinke koja želi bolje mesto u društvu. Međutim, vlasnik koji razume ponašanje svog psa objasniće detetu suštinu njegovog reagovanja i neće dozvoliti da dete oseti kako je iznevereno i da njegov najbolji prijatelj u stvari to nije. Pas će dobiti grdnju, ali taman toliku da oseti kako njegovo ponašanje ne može da prođe, ali da pri tom ne oseti strah i izgubi poverenje u svoje vođe, već baš suprotno, da oseti kako je deo čopora i da trenutna situacija uopšte ne dovodi u pitanje odnos između njih, koji i dalje ostaje pun poverenja.
Na drugoj strani sve je naopako. Pas je uplašen jer nema poverenje u svoje vođe. Od njih očekuje samo nešto loše.
Dete je razočarano i smrtno uvređeno jer je njegov najbolji prijatelj upravo režao na njega. Otac je uplašen da pas slučajno ne ujede dete i ljut jer ne shvata da životinja koju hrani i „čuva“ na taj način zloupotrebljava njegovu „dobrotu“. Zato on viče, možda ga i istuče, pri čemu se pas, koji je još uvek mali i slab, povlači i cvili. Dete, koje je povređeno, oseća se ispunjenim jer je izdajnik zasluženo kažnjen, a i shvatio je kako ubuduće treba da se ponaša prema psu. To što je pas izgubio poverenje u ljude, i što se u njemu formira otpor koji će pre ili kasnije izaći na videlo, nikog ne interesuje.
I tako postajemo posmatrači izgubljenih sledećih desetak ili više godina. Pas će verovatno biti vezan u nekom ćošku dvorišta, dobijaće hranu jedanput dnevno i biće tretiran kao robijaš. A razlog? Eto, u jednom trenutku se preokrenuo i počeo da reži i kidiše na svoje vlasnike i nikome nije jasno zašto se to desilo, jer je do juče slušao i bio dobar.
Pas je životinja čopora za koji je spreman da se bori do kraja. Ali, ako oseti da je izneveren, i da njegov život u takvom čoporu ne vredi mnogo, a uz to je i non-stop maltretiran, njegova vernost čoporu nestaje i njegov pogled na svet se menja. Zato, nemojte dozvoliti da vas ljutnja ponese i da verujete da vas pas namerno nervira i radi nešto pogrešno. On samo želi da ostane deo čopora i da veruje u one koji ga vode. Zato, verujte i vi u njega.
Foto: freedigitalphotos.net/photostock
