Izvor: Večernje novosti, 14.Avg.2012, 23:10   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Narkomane i tuku i leče

ŠABAC - Istražni sudija Višeg suda u Šapcu Slobodan Velisavljević u utorak je saslušao Milanku Peranović (51), suprugu protojereja Branislava Peranovića (54), kome se na teret stavlja ubistvo Nebojše Zarupca (39), štićenika Centra za odvikavanje od droge u Jadranskoj Lešnici. Svedočila je puna dva sata, govoreći o radu centra i odnosima sa štićenicima, ali kobnom događaju, kako je rekla, nije prisustvovala. Ispričala je, međutim, da "dobro zna" da je Nebojša Zarubac, na dan kada >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << se vratio sa šestodnevnog odsustva, u Centar došao sa ujakom. Popu Branislavu na poklon su doneli izrezbarenu stolicu "dostojnu jednog vladike". Međutim, Nebojša je po svoj prilici iskoristio poverenje i prošvercovao drogu. - Nebojša je kao i svi štićenici imao "poslušanja", koja su isključivo bila na dobrovoljnoj bazi. U centru se bavio ishranom dva konja, koje je svakodnevno jahao. Od Lešnice do njegovih rodnih Batalaga ima dva sata jahanja preko planine Cer. Nebojša nikada nije zloupotrebio to poverenje - ispričala je Milanka pred sudijom. Ona je rekla da se u Centru za odvikavanje od droge, i dalje nalazi sedmorica štićenika, koje Peranovići ne mogu da izbace "jer bi to za njih značilo vrlo blisku smrt". - Pre nesrećnog događaja bilo ih je 47, a među njima su bili sinovi poznatih novinara, biznismena, advokata, direktora, bivših fudbalera... Sve vaspitani i obrazovani ljudi, sa kojima nije bilo problema kada nisu pod uticajem droge - rekla je Milanka. Ona je svedočila da nad štićenicima nije primenjivana sila, "osim u izuzetnim slučajevima, kada kriziraju pa ih u Centru zadržavaju 10-15 minuta, dok ih kriza ne prođe". Nebojšu su zvali "favorit oca Brane", jer je za vrlo kratko vreme boravka mnogo napredovao. Odrekao se droge, popravio kilažu pa je izgledalo da će oporavak ići u najboljem mogućem smeru. Protojerej Branislav Peranović, kako nam je rekao njegov branilac, u pritvoru čita i ne jede. Živi isključivo na voću, pa je porodica zatražila da mu se hrana dostavlja od kuće. Istražni sudija Višeg suda u Šapcu Slobodan Velisavljević u postupku protiv Peranovića, saslušaće Nemanju Radosavljevića Kebu i Dragana Miteva Mrvicu, koji se pominju kao pomoćnici u Centru. Još se čeka hemijsko-toksikološka analiza kao i zvaničan obdukcioni nalaz nasmrt pretučenog Nebojše Zarupca. (A. DELIĆ)* * * * *ISPOVEST ĐORĐA ANDREJIĆA, ŠTIĆENIKA IZ LEŠNICEPERANOVIĆ ME LIČNO PRETUKAOOVDE mi je kao u hotelu! Jasnim glasom, u kojem se nazire doza rezigniranosti zbog događaja od pre nekoliko dana, udobno smešten u plastičnu stolicu u hladu oraha u prostranom dvorištu, započinje ispovest Beograđanin Đorđe Andrejić (30), dugogodišnji narkoman, koji se dan po odlasku iz Centra "Sretenje", obreo u Rehabilitacionom centru "Raskršće" na Čeneju. Ističući da se ne plaši da priča o tome kako je na silu i prevaru odveden u Centar u Jadranskoj Lešnici kod sveštenika Branislava Peranovića i šta je tamo doživeo tokom sedmodnevnog boravka. Andrejić, koji je, kako kaže, deset godina radio kao novinar, tvrdi da je dobio batine, a nije bio pošteđen ni vređanja. - Odveden sam tamo na silu. Obmanuli su moje roditelje da se u "Sretenju" dobro radi. Došli su u naš stan u pet ujutro dvojica predstavljajući se kao policajci. Pokazali su i značku. Oružje nisu imali. Rekli su da pođem sa njima, da prepoznam neke uhapšene osobe. Nije me to iznenadilo, jer u svetu narkomanije u kojem sam deset godina živeo, takve stvari su česte. Tek kada su prošli voždovačku policiju i izašli iz Beograda, Andrejiću je, kako dalje tvrdi, postalo sumnjivo da se nešto dešava. Usput su mu nepoznati rekli da su iz Loznice. - Prošli smo i grad Loznicu. Obuzimao me sve veći strah, ali nisam mogao nikuda. Na jednom proplanku sam video nekoliko osoba i sveštenika Peranovića u mantiji. Tek tada sam shvatio gde se nalazim. Ostavili su me ispred zgrade koja je imala oblik ćiriličnog slova "P", gde su šetale grupe muškaraca. Tamo sam odveden na silu - kidnapovan sam. Andrejiću, koji se sa drogom "družio" od srednjoškolskih dana, u Jadranskoj Lešnici tokom sedmodnevnog broravka, nije bilo prijatno. Osećao se, kako kaže, kao da je ošamućen. Bilo mu je loše i to je želeo lično da kaže svešteniku Peranoviću. - Za vreme ručka odveli su me kod njega. Sami smo bili Peranović, izvesni Keba i ja - prepričava Andrejić šta se dešavalo. - Nije me ni saslušao, počeo je odmah da me udara, vređa, psuje i govori pogrdne reči. Imao sam modrice po celom telu. Od toga mi je oštećen očni živac. Opisujući noć pre nego što im je rečeno da je sveštenik uhapšen i jedan od štićenika preminuo, Andrejić kaže da je usred noći, oko dva sata počelo nešto čudno da se dešava. - Čula su se dozivanja, zvuk sirene, a onda su nas u šest ujutro probudili i rekli da je pop uhapšen - priseća se tih detalja Andrejić. DAČIĆ: NASILJE NIJE PREDVIĐENO ONO što se dogodilo u Centru za odvikavanje od narkomanije "Sretenje" kod Loznice predstavlja nasilje, a ne lečenje, i to je sasvim suprotno od onoga što predviđa Protokol koji su potpisali MUP i patrijarh Irinej o saradnji na suzbijanju bolesti zavisnosti, izjavio je premijer Ivica Dačić. Dačić je rekao da je ono o čemu je razgovarao sa patrijarhom i vladikama "apsolutno suprotno od onoga što je bilo primenjeno u slučaju Crne Reke i sada u okolini Šapca". - Kao ministar unutrašnjih poslova inicirao sam to, shodno tome što u mnogim državama na svetu - od pravoslavne crkve u Rusiji do katoličke na zapadu - najefikasniji način lečenja bolesti zavisnosti jeste lečenje voljom. U 90 odsto slučajeva, kada je reč o crkvi, postoji izlečenje za razliku od drugih načina i centara za lečenje gde je taj procenat izuzetno nizak - rekao je Dačić. On je odbacio insinuacije da cela SPC podržava ono što je radio Peranović.(Lj. PRERADOVIĆ)* * * * *U REHABILITACIONOM CENTRU "RASKRŠĆE" U ČENEJUNAŠLE LEK DUŠIU PROSTRANOM lepo uređenom dnevnom boravku u prizemlju kuće ženskog dela Rehabilitacionog centra "Raskršće" u Čeneju kod Novog Sada, za stolom pretrpanim šarenim salvetama, drvenim kutijama, makazama i drugim priborom, pet devojaka marljivo radi. Najmlađa po "stažu" tek 14 dana je tu, devojka iz Slovenije, stidljivo kaže da je iz Kranja. Preostale tri, zauzete su drugim poslovima. Novosađanka Sandra Milošević (23), već dva i po meseca volontira, a prethodno je uspešno prošla program odvikavanja, i želeći da ličnim iskustvom pomogne ostalim štićenicama, pomaže u prvim, najtežim danima, devojci iz Slovenije, ali i ostalima. - Prvi susret sa drogom imala sam kao jedanaestogodišnjakinja u školi - ne krije svoju prošlost Sandra, ističući da je u taj mračni svet ušla zbog problema u kući. - U početku sam opijate dobijala od društva, a kada sam počela sa heroinom, bavila sam se svakakvim poslovima kojima žena može da se bavi, da bih došla do novca za drogu. Dvadeset puta sam bila na psihijatriji, majka se zbog mene odala alkoholu. Sve se srušilo! Tonući sve dublje, nije imala volje ni zašta, a da bi pobegla od lečenja, udala se, kako kaže, za prvog muškarca sa ulice, ali se razvela. Posle 22 meseca provedena u "Raskršću" život joj se promenio - ponovo je bliska sa majkom i planira uskoro da se uda. Njena sugrađanka Dragana Peričin (28), pre osam godina je otišla od kuće i počela da se drogira, odmah intravenski. Bez nade i volje za životom, ipak je uspevala da se "dogovori" sa dilerima za dozu. Izgubila je stan. Momak diler je završio u zatvoru, a sa roditeljima je izgubila svaki kontakt. Otac čak nije želeo ni da je vidi. - Baš danas, posle 20 meseci, završavam program - ponosno nam radosnim glasom saopštava Dragana. - Sada sam potpuno druga osoba. Radujem se svakom novom danu, posebno, izglađenim odnosima sa roditeljima. Ranije sam mrzela sebe zbog života koji sam vodila, ali nisam imala snage da prekinem. Ovaj program ovde, pre svega mi je pomogao da vratim dostojanstvo, mir i da nađem svrhu života. Duboko i čvrsto verujući da je moguće prestati sa drogom i biti normalna osoba i vratiti se uobičajenom životu, naša sagovornica kaže da neće "raskinuti" veze sa "Raskršćem" i da će dolaziti vikendom. FILTER ZA KOMUNE SVETLANA Ivanović, zajedno sa suprugom Sašom, osnivač i direktor Rehabilitacionog centra "Raskršće", ističe da mora da postoji "filter" za otvaranje komuna i centara za lečenje zavisnika. - Kontrola mora da postoji, ali i jasni kriterijumi, ko i pod kojim uslovima može da osnuje centar ili komunu - poručila je Svetlana Ivanović, predočavajući da od 325 osoba koje su prošle kroz njihov program, 86 odsto njih se nikada nije vratilo drogama.(Lj. P.)

Nastavak na Večernje novosti...