Izvor: Vesti-online.com, 08.Nov.2015, 07:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Najveći rijaliti šou 2015: Operacija malog mozga

Sve tajne i dileme rijaliti sveta, kratke i poučne slike šou programa koji gleda cela Srbija u društvu sa regionom, i naučna analiza zašto svaki rijaliti čovek ima rupu na glavi.

Na aerodromu ga je sačekao cream della cream. Sve akademici, doktori nauka i profesori. Simbolično, na mermernom postolju, tu je bila i drvena ograda kao metafora za naučnu metodu po kojoj je proslavio zemlju.

Onda su brže-bolje nekoliko tona mermera i ofarbane daske prebacili u zgradu >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << Akademije nauka kako bi moglo da počne njegovo uvodno predavanje na svečanoj akademiji. Tapšali su dok većini nisu izašli plikovi. Ipak, prava gužva je nastala na banketu. Svi su želeli da se slikaju uz spomenik Taraba, sa naučnikom svetskog glasa, kandidatom za Nobelovu nagradu.

- Naša politika je izgubila vrsnog oratora, država velikog vojskovođu, ali je zato svetska nauka, a posebno neurohirurgija, dobila genija - predsednik Akademije nauka je plakao od sreće.

Najpoznatiji neurohirug današnjice ga je sažaljivo pogledao, a onda veštim pokretom potkolenice odvojio od svojih pantalona.

- Gde si bio kad sam bio niko - ljubazno mu se osmehnuo.

I ostali se ljubazno osmehnuše predsedniku Akademije nauka.

- Naivno smo mislili da su implantabilni neurostimulatori svetski trend u modernoj neurohirurgiji. O, kako smo grešili - valjao se po podu, zbog sopstvene gluposti, doktor nauka iz struke.

- Genijalna, naprosto genijalna metoda koju ste otkrili, dragi kolega. To neurologiju šalje direktno u 25. vek. Ma šta u 25, u 50. vek - objasni i rektor državnog univerziteta. U drhtavim rukama je držao lepezu od desetak diploma na kojima je falio samo potpis.

- Uzmite koju hoćete, ma uzmite sve - nutkao je rektor i ne shvatajući da više nije u prostoriji, već sa drugog sprata pada tačno na svoj nos.

- Šta sve ljudi neće sebi dozvoliti samo da bi se okitili tuđim perjem - zlobno primeti akademik popravljajući mu šav od pantalona.

- Ljudi su čudo, dragi kolega - primeti i on.

Kada su već dobrano ponazdravili sa rakijom koju je godinama sam pravio, jedan od doktora nauka ga upita.

- Kolega, znamo da ste umorni, ali možete li barem da nam ispričate kako je bilo na svetskom kongresu. Preko medija smo saznali da su vas gledali kao u Boga.

Ostali se pridružiše u moljakanju. Nasuo je još jednu rakiju, skinuo cipele koje su ga žuljale.

- Jeste, kolega, dočekali su me kao Boga. Prvo sam morao da slušam neke kvazihirurge koji su govorili o tim novim metodama. Pola ih nisam razumeo, a uveren sam da ni oni nisu razumeli drugu polovinu onoga što su pričali - poče osokoljeni kandidat.

- Ma foliranti - brže-bolje istače se doktor nauka.

- Ma lezilebovići - izjasni se profesor.

- Ma moj do mojega - dopuni on.

- Ali, kada sam shvatio da zapravo pričaju o mozgu i kako ga operisati sa što manjim hirurškim zahvatom, ponudio sam ovu svoju metodu koju sam nazvao po našim čuvenim prorocima Tarabićima. Nije što je metoda originalno moja, ali popadali su sa stolica kad sam počeo da ih operišem onako, s nogu, ko da popravljam tarabu.

- Briljantno, zaista briljantno - brže-bolje dopuni akademik.

- Genijalno, ali to sam već rekao - prenu se i rektor koji se uspešno vratio iz prizemlja.

- Ali, odakle vam se samo javila božanska ideja da implant ne ubacujete u bolestan, već u zdrav deo malog mozga? - ushićeno ga je pitao predsednik Akademije nauka.

Pogledao ga je ispod oka, sumnjajući da nije neka provokacija. Kada se uverio da čoveka to iskreno zanima, odlučio je da mu kaže.

- Pa vidi, u mom selu se ova metoda primenjivala odvajkada. Ono jes, kroz istoriju čas su je zvali bukarenje, čas bambusanje, čas dućkanje. Ja sam je samo izvukao iz zaborava, usavršio, osavremenio i u čast Tarabića nazvao tarabljenje - primeti skromno.

- Šteta što nema više TV kamera jer ovo je istorija, istorija - plakao je od sreće predsednik Akademije nauka.

- Ljubomora, dragi kolega, ljubomora - primetiše drugi.

- Naravno da je ljubomora - primeti i on.

- I šta je bilo posle? - molili su ga da nastavi.

- Dakle, kad god bih našao vremena od brojnih političkih obaveza, odlazio sam u selo da se posvetim nauci i nisam stao dok nisam usavršio svoju, originalnu metodu vantelesne implantacije u zdrav deo malog mozga. Jasno, prvu operaciju sam izveo na kumu i rezultati su bili fascinantni. No, umesto da mi bude zahvalan što sam ga oslobodio hroničnog bola u glavi, on se naljutio, evo, ne razgovaramo. Blati me po medijima da sam plagijator.

- Nezahvalnik - prokomentarisa odmah rektor.

- Onda sam operisao i neke svoje stranačke prijatelje, ali se oni nisu bunili. Bili su mi zahvalni.

- Pametni ljudi - opet se ubaci rektor.

- Kada sam shvatio da je došao trenutak da između nauke i politike moram da odaberem, odlučio sam da deo znanja prenesem na svog učenika, da mu prepustim politiku i operacionu salu, a ja se posvetim čistoj nauci.

- Da, da. Vaš naslednik je zaista odličan. Evo, već godinu i po dana je u operacionoj sali, tarabi po ceo dan i noć. Izgleda da taj čovek nikada ne spava - započe rektor ne shvatajući da ponovo leti nosem ka prizemlju zgrade.

- Jeste, odličan je hirurg, ima laku ruku. Ali, da se ne lažemo, pre ću sam sebe operisati nego njega da pustim da mi čačka po glavi. Ipak je to moj mali mozak - objasni budući kandidat za Nobelovu nagradu.

Nastavak na Vesti-online.com...