Izvor: Večernje novosti, 09.Apr.2014, 23:10   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Nade za izlečenje u jednom fondu

MEĐU lekarima, a i u javnosti, nema nikakve dileme da je Srbiji neophodan fond za pomoć deci za lečenje u inostranstvu, čije osnivanje je u utorak najavio budući premijer Aleksandar Vučić. To je zapravo, prema mišljenju stručnjaka, možda i najbolje rešenje da se spreče tragedije kakve su se dosad događale, da deca umiru zato što se zakasnilo sa dijagnozom i lečenjem, ili da u strane klinike, sa lažnom nadom, idu teško bolesni mališani, kojima ni najsavremenije i najskuplje terapije, >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << zbog prirode bolesti, ne mogu da pomognu.Osnivanjem jedinstvenog fonda u koji bi i država i donatori uplaćivali novac za lečenje dece u inostranstvu, sprečile bi se i moguće zloupotrebe prikupljanja novca u humanitarnim akcijama i njegovog trošenja. A, bilo je i toga. Lekari Instituta za majku i dete još pamte slučaj da se na humanitarnom pultu u Ulici kneza Mihaila prikupljao novac za transplantaciju kostne srži detetu koje je, o trošku zdravstvenog osiguranja, već bilo na transplantaciji u Italiji!- Mislim da je neophodno da novac koji se skuplja za lečenje dece prođe kroz zvanične institucije i da postoji kontrola tih humanitarnih akcija - kaže za „Novosti“ profesor dr Zoran Radojičić, direktor Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj. - Najčešće su zloupotrebe od trećih lica koja se uključe u akciju i pokušavaju da iskoriste tragediju neke porodice. Zato je sjajna ideja da se formira državni fond.Vođeno je dosad bezbroj humanitarnih akcija. Sakupljan je novac za decu obolelu od Batenove bolesti da idu na terapiju matičnim ćelijama u Kinu. Umrli su Zoja, Luka... Danica Ćirković imala je 24 godine, a umrla je pre nego što je prikupljeno 130.000 evra, koliko je trebalo za transplantaciju srca.Novac je često pristizao sporo, i retko kada je prikupljeno dovoljno. Izuzetak je mala Tijana Ognjanović za čije lečenje u Hjustonu je prikupljeno 2,5 miliona evra, mnogo više nego što je bilo potrebno za transplantaciju srca, koju devojčica nije dočekala.I lekarima je razumljivo da se roditelji hvataju „za slamku“ ali, medicina ni u najboljim stranim klinikama nije svemoguća.- Postoji čitav niz primera da na televiziji vidimo da je pokrenuta akcija za lečenje u inostranstvu pacijenata koji nažalost imaju samo teorijsku šansu za izlečenje ili se ta bolest isto leči i kod nas i u inostranstvu - primećuje profesor Radojičić.Zato lekari insistiraju na tome da se na lečenje u inostranstvo, i o trošku zdravstvene kase i iz humanitarnih fondova, upućuju samo deca za koju postoji realna šansa za izlečenje.- Procedura kako se pacijenti šalju u inostranstvo postoji i ja ne znam ni za jedan primer gde je struka donela pogrešnu odluku - kaže profesor Radojičić. - Te odluke, kada se roditelju kaže da nema šansi da mu se dete izleči od određene neizlečive bolesti, teške su, ali je nophodno biti realan. Tu odgovornost jedan čovek ne može poneti i zato to rade timovi na klinikama i potom u RFZO lekari koji su u datoj oblasti eksperti. INVESTIRATI U BOLNICEProfesor Zoran Radojičić kaže da su u „Tiršovoj“ skoro imali pacijenta starog samo 14 dana sa ogromnim tumorom jetre. Roditelji su već bili spremni da na ličnu inicijativu dete vode u Englesku:- Dete je, ipak, lečeno kod nas, uz zajedničko angažovanje lekara van naše ustanove i naših, i cela procedura je uspešno završena. Mislim da o ovakvim stvarima treba više pričati, a takođe je važno ulagati u naše bolnice, jer vrlo često pacijenti insistiraju da idu na lečenje u inostranstvo zbog bolje i savremenije opreme i boljih uslova, a ne zbog stručnosti.

Nastavak na Večernje novosti...