Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 03.Mar.2011, 15:07   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Na izbore izašlo više od 92 odsto tužilaca

BEOGRAD -

Biračka mesta na kojima su danas tužioci glasali za tri člana Državnog veća tužilaca (DVT) zatvorena su u podne, a rezultati izbora biće saopšteni naknadno.

"Izlaznost na izbore bila je izuzetno velika, jer je preko 92 odsto tužilaca i zamenika tužilaca danas glasalo", izjavio je Tanjugu portparol DVT-a Bruno Vekarić.

Od 415 tužilaca sa pravom glasa, glasalo je 386, rekao >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << je Vekarić.

U Višem tužilaštvu od 152 tužioca glasalo je njih 143, a u osnovnom od 263 biračko pravo iskoristilo je 243.

Monitoring glasanja vršili su predstavnici misije OEBS-a u Srbiji i udruženja tužilaca, dodao je Vekarić.

Prema njegovim rečima, za desetak dana biće održani izbori za još tri člana DVT, pošto su tri kandidata neposredno pred izbore povukla kandidature, među kojima je tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević.

Vekarić je izrazio očekivanje da će DVT biti konstituisano početkom aprila.

On je ocenio da su današnji izbori istorijski, jer je prvi put u Srbiji "struka birala svoje predstavnike u najvišim organima".

U sudovima u Srbiji u 7.30 sati otvorena su biračka mesta na kojima sudije sa stalnom funkcijom tajnim glasanjem biraju šest članova Visokog saveta sudstva (VSS) sa liste od 50 kandidata.

Pola sata kasnije, u 8 sati, otvorena su i biračka mesta na kojima tužioci biraju pet članova Državnog veća tužilaca od 12 prijavljenih kandidata.

Ovo su prvi izbori na kojima će nosioci pravosudnih funkcija samostalno birati svoje upravne organe koji treba da se konstituišu do 15. marta.

Sudije mogu da glasaju do 15.30 sati, a tužioci do 12 sati, kada je predviđeno zatvaranje biračkih mesta.

U roku od 10 časova od zatvaranja biračkih mesta, izborni materijal i zapisnici biće dostavljeni Izbornim komisijama, a u roku od 36 časova mora biti gotov zapisnik o utvrđivanju rezultata izbora.

Pravo da biraju kandidate za Visoki savet sudstva imaju sudije sa stalnom sudijskom funkcijom i sudije prekršajnih sudova i Višeg prekršajnog suda, koje su izabrane na sudijsku funkciju iz redova sudija za prekršaje.

Na izborima ne učestvuju sudije koje su od 1. januara prošle godine izabrane na početni trogodišnji mandat.

Na listi kandidata za članove Visokog saveta sudstva, koja je objavljena na sajtu tog organa, pored ostalih nalaze se sudija Apelacionog suda Milomir Lukić, javnosti poznat kao predsednik veća u procesu protiv "zemunskog klana" i član veća u procesu za ubistvo premijera dr Zorana Đinđića, zatim sudije Zoran Šešić, Zorana Delibašić, Milan Londrović, Branka Bančević, Sonja Vidanović...

Među kandidatima za članove DVT je tužilac za ratne zločine Republike Srbije Vladimir Vukčević, zatim zamenik republičkog javnog tužioca i vršilac funkcije šefa Apelacionog tužilaštva u Novom Sad Đorđe Ostojić i zamenik višeg javnog tužioca u Beogradu za visokotehnološki kriminal Branko Stamenković, nekadašnji postupajući tužilac u predmetu "Mladićevi jataci".

Visoki savet sudstva konstituisaće se u stalnom sastavu kad budu objavljeni rezultati izbora, a najkasnije do 15. marta.

Tada bi, kako je najavljeno trebalo da počne revizija postupka opšteg izbora sudija, koji je obavio prvi sastav VŠ u decembru 2009. godine.

U revizionom postupku neće učestvovati članovi VSS-a po položaju, a to su Ministarka pravde Snežana Malović, predsednik skupštinskog Odbora za pravosuđe Boško Ristić, kao i predsednica Vrhovnog kasacionog suda Nata Mesarović.

Boljević: Sporni izbori za nove članove VSS

Predsednica Društva sudija Srbije Dragana Boljević ocenila je juče da su izbori za nove članove stalnog sastava Visokog saveta sudstva sporni i da se njima ne ispravljaju, već čine nove greške u procesu reformi.

Boljević je u izjavi Tanjugu istakla da su ovi izbori "simulacija" otklanjanja spornih mera kojima je, prema izveštaju Evropske komisije, ugrožena nezavisnost pravosuđa u Srbiji.

Biračka mesta, za glasanje na izborima za članove stalnog sastava Visokog saveta sudstva, biće otvorena u 7.30, a zatvorena u 15.30 časova.

Predviđeno je da u roku od 10 časova od zatvaranja biračkih mesta, izborni materijal i zapisnici budu dostavljeni Izbornoj komisiji VSS-a, a u roku od 36 časova mora biti gotov zapisnik o utvrđivanju rezultata izbora.

Liste kandidata za članove stalnog sastava VSS-a i njihove biografije, objavljeni su na Internet sajtu Saveta (http://www.vss.sud.rs/biografije-kandidata.html).

Krajnji rok za konstituisanje stalnog sastava VS S-a je 15. mart 2011. godine.

Pravo da biraju kandidate za VSS imaju sudije sa stalnom sudijskom funkcijom i sudije prekršajnih sudova i Višeg prekršajnog suda.

Na izborima neće učestvovati sudije koje su 1. januara prošle godine započele prvi trogodišnji mandat.

Ona je ukazala da je opštim izborom sudija i spornim izmenama zakona promenjena "krvna slika" izborne baze od 2.400 sudija, odnosno 1.400 ljudi, što čini 60 odsto sudijskog izbornog tela.

VSS: Nemamo saznanja o pritiscima

Visoki savet sudstva saopštio je juče da nema saznanja da je bilo ko vršio pritisak da sudije na izborima za stalni sastav Visokog saveta sudstva iz reda sudija "glasaju ili ne glasaju" i da to svakako nisu činili članovi Saveta.

"Visoki savet sudstva podržava rad strukovnih udruženja i neobjašnjiv je poziv da se ne učestvuje u izborima ako se duže od godinu dana traži preispitivanje odluka neizabranih sudija od novog sastava Visokog saveta sudstva", piše u saopštenju Visokog saveta.

Boljević je objasnila da na izborima ne učestvuje 840 sudija koji nisu ponovo izabrani decembra 2009. godine iako njihov status pravno još nije rešen, a da je pravo glasa dobilo oko 600 sudija za prekršaje na osnovu izmena zakona, čija se ustavnost osporava.

Prema zakonu, za članove VSS mogu da glasaju samo sudije na stalnoj sudijskoj funkciji, ali je izmenama zakona od 29. decembra 2010. ustanovljen izuzetak tako da je pravo glasa dato i sudijama za prekršaje.

Prekršajne sudije su ranije imale status državnih službenika i zato su sada izabrane na trogodišnji mandat, podsetila je Boljević i dodala da je uvođenjem ovog izuzetka, između njih i ostalih 300 sudija izabranih na tri godine, nepotrebno napravljena diskriminacija.

Podsetivši da pred Ustavnim sudom još nije okončao postupak ocene ustavnosti spornih zakonskih odredbi, ona je naglasila da na taj način izmenjena biračka baza ne može dati legitimitet VSS.

"Ovo je očajnički pokušaj da se "zacementiraju" rezultati opšteg reizbora sudija i pre nego što se uđe u proces revizije", rekla je Boljević istakavši da su upravo zato izbori za VSS organizovani pre odluke Ustavnog suda o ustavnosti spornih zakonskih odredbi.

Boljević je ukazala da nije dobro što se na ovakav način ulazi u izbore za stalni sastav VSS koji treba da obavi reviziju onoga što nije valjalo u reformi pravosuđa, uključujući i preispitivanje odluka o reizboru i prvom izboru sudija na opštem izboru.

Istakavši da čak i da može, ne bi učestvovala u izborima za nove članove VSS, Boljević je zaključila da bi sudije, koje izađu na izbore a dele njene stavove, "trebalo da prekriže listiće, kako ne bi dali legitimitet loše sprovedenom izbornom postupku."

Sudije i tužioci biraće danas šest članova Visokog saveta sudstva (VSS), odnosno pet članova Državnog veća tužilaca (DVT).

Shodno zakonu, Visoki savet sudstva čini 11 članova, od kojih su tri člana "po položaju", a to su predsednik Vrhovnog kasacionog suda Nata Mesarović, ministar pravde Snežana Malović i predsednik Odbora za pravosuđe Narodne skupštine Boško Ristić.

Na listi kandidata za članove Visokog saveta sudstva, koja je objavljena na sajtu tog organa, pored ostalih nalaze se sudija Apelacionog suda Milimir Lukić, javnosti poznat kao predsednik veća u procesu protiv "zemunskog klana" i član veća u procesu za ubistvo premijera dr Zorana Đinđića, zatim sudije Zoran Šešić, Zorana Delibašić, Milan Londrović, Branka Bančević, Sonja Vidanović...

Među kandidatima za članove DVT je tužilac za ratne zločine Republike Srbije Vladimir Vukčević, zatim zamenik republičkog javnog tužioca i vršilac funkcije šefa Apelacionog tužilaštva u Novom Sad Đorđe Ostojić i zamenik višeg javnog tužioca u Beogradu za visokotehnološki kriminal Branko Stamenković, nekadašnji postupajući tužilac u predmetu "Mladićevi jataci".

Homen: Uvođenje novih standarda

Državni sekretar u Ministarstvu pravde Slobodan Homen ocenio je da današnji izbori za članove Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca predstavljaju uvođenje novih standarda, kad je u pitanju nezavisnost sudstva i tužilačke organizacije.

Homen je sinoć, za televiziju B92, rekao da će se prvi put birati članovi ovih organizacija na tajnim, neposrednim izborima kao što to rade građani Srbije kada biraju članove parlamenta.

Prema njegovim rečima, posebno je značajno da ti izbori imaju pun kredibilitet i zbog toga su i VSS i DVT pozvali međunarodne posmatrače, OEBS i Evropsku komisiju, a već danas uveče će biti poznati rezultati.

Govoreći o odnosu Društva sudija i Udruženja tužilaca, Homen je kazao da su oni u ovom trenutku vrlo kvalitetni, dodajući da su u toku prošle nedelje održana četiri sastanka sa oba udruženja kako bi se postigao konsenzus o raznim pitanjima.

"Još značajnije je što smo se dogovorili oko njihovog aktivnog učešća na izradi merila i kriterijuma za izbor sudija i tužilaca, sa jedne strane, a sa druge strane, o aktivnom učestvovanju u preispitivanju odluka prvog sastava sudijskog saveta", naveo je Homen.

Kada je reč o mogućnosti da danas glasa i 830 sudija koje nisu izabrane na te funkcije, Homen je kazao da nije prihvatljiva činjenica da glasa neko ko nije više sudija.

On je istakao da će svi predmeti koji se odnose na razrešenje sudija sa funkcija, sa Ustavnog suda biti vraćeni budućem, novoizabranom VSS na razmatranje, a čiji će izbor nadgledati strani posmatrači.

"Vrlo je važno da imamo objektivno i nepristrasno mišljenje međunarodnih organizacija, jer ova vrsta dijaloga ili dileme između VSS i neizabranih sudija može da traje večno. U junu ćemo znati da li je odluka prvog sastava VSS, koja je te sudije isključila i zbog čega nisu više nosioci sudijske funkcije bila ispravna ili ne", naglasio je Homen.

On je dodao da je deo dogovora sa Briselom da se, pored neizabranih, provere i izabrane sudije, ukoliko nisu postupale kako treba, a to će se odvijati kroz klasični disciplinski postupak.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...

Danas: Izuzetno velika izlaznost