Izvor: NoviMagazin.rs, 06.Mar.2017, 10:17   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Na antibiotik prvo reaguje stomak

Antibiotici su lekovi koji se masovno koriste, zahvaljujući njima uspešno se leče čak i najteže infekcije, ali gotovo da ne postoji nijedan lek iz ove grupe koji ne narušava prirodnu ravnotežu u crevima, gde je locirano 70 odsto čovekovog imuniteta.

Antibiotici, naime, neselektivno uništavaju kako loše, tako i dobre, probiotske bakterije u našim crevima. To dovodi do narušavanja efekta barijere, slabljenja imuniteta i promene ravnoteže u digestivnom traktu. Čestom >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << i dugotrajnom primenom antibiotika povećava se mogućnost pojave rezistentnih bakterija otpornih na antibiotike u crevima.

U stanju oslabljenog imuniteta te rezistentne bakterije često izazivaju nove infekcije koje mogu da dovedu do ozbiljnih poremećaja: dijareje, bolova u stomaku, kolitisa. Ako je antibiotik šireg spektra delovanja, i rizik od dijareje je veći. Lekari tvrde da da čak do 35 odsto pacijenata dobije dijareju uzrokovanu antibioticima. U najvećem su riziku mlađi od sedam i stariji od 65 godina.

Profesor dr Nikola Milinić, gastroenterolog Kliničko-bolničkog centra "Bežanijska kosa" kaže da se nuspojave terapije antibioticima razlikuju od osobe do osobe, a zavise i od vrste antibiotika koji se koristi u lečenju:

- Najčešća neželjena dejstva koja mogu da nastanu usled primene ove grupe lekova su proliv, osip, bol u trbuhu, mučnina i povraćanje, alergijske reakcije, vaginalna kandidijaza, oštećenje bubrega, slabljenje sluha, glavobolja i nesanica.

Do određenog broja neželjenih efekata dolazi usled poremećaja ravnoteže bakterija u crevima, jer delovanjem antibiotika omogućava se razvoj sojeva bakterija koje stvaraju gasove u crevima čime uzrokuju nadutost.

Jedini način da se spreči disbalans crevne flore usled uzimanja antibiotika jeste uzimanje dodatnih količina probiotskih bakterija. Ukoliko ih unesemo u odgovarajućem broju one će neutralisati efekte patogenih sojeva u crevima i omogućiti ponovno uspostavljanje zaštitne barijere. Prilikom odabira probiotskih preparata treba imati na umu da efikasnost zavisi od probiotskih sojeva koji se u njima nalaze.

- Uzimanje probiotika, odnosno živih mikroorganizama koji se smatraju korisnim za organizam čoveka, može da spreči ili umanji ove komplikacije - kaže prof. dr Nikola Milinić.

Alergijske reakcije ispoljavaju se crvenilom ili osipom na koži, ali može da dođe i do gušenja, oticanja lica, usana i jezika.

- U ovom slučaju je važno da pacijent upozna lekara o ranijim alergijskim reakcijama, jer pacijenti koji su u prošlosti često uzimali antibiotike imaju povećani rizik od razvoja autoimunih bolesti poput lupusa i reumatskog zapaljenja zglobova.

Najteža komplikacija koju uzrokuje lečenje antibioticima je antibiotski kolitis, koji nastaje kada ovi lekovi značajno unište normalni mikrobiom creva, odnosno "dobre bakterije".

- Ovo stanje je obično blago i spontano prolazi, prestankom uzimanja antibiotika - kaže profesor Milinić. - Međutim, nekada se u crevima namnoži bakterija klostridijum dificile koja luči veoma štetne supstance i dovodi do znatno ozbiljnijeg oblika zapaljenja creva - pseudomembranoznog kolitisa. Tada dolazi do pojave beličastih naslaga u debelom crevu, a simptomi su proliv, grčevi u trbuhu, ponekad i povišena telesna temperatura. Nažalost, teži oblici ovog stanja mogu da uzrokuju i smrtni ishod.

Pseudomembranozni kolitis može da nastane praktično posle primene bilo kog antibiotika.

Prazan želudac

Antibiotici kod najvećeg broja ljudi izazivaju bol u stomaku, posebno u želucu. To se dešava kada se antibiotik pije na prazan stomak. Srećom, većina njih može da se uzima sa hranom, čime se umanjuje mogućnost pojave bola. Ipak, terapija tetraciklinom zahteva uzimanje leka natašte, posebno izbegavanje mleka, čak tri sata od unosa leka. Zato je važno da lekar naglasi da li se neki antibiotik mora uzimati na prazan želudac, ili ne.

Nastavak na NoviMagazin.rs...