Izvor: Kurir, 03.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
NE JURIM ZA SVAKOM SUKNJOM
Mladi reditelj smatra da je teško naći nekog kome ćete posvetiti život, ali da je to, kada se desi, mnogo uzbudljivije od bilo čega drugog
Biti reditelj danas u Srbiji - prava je umetnost. Još ako si mlad, znaš šta hoćeš, a pri tom si “svoj”, onda je pred tobom mukotrpno prosjačenje. Ako dovoljno “isprosiš“, pašće prva klapa filma. Mlad, ekscentričan i uporan, Uroš Stojanović je svojim debitantskim filmom “Čarlston za Ognjenku” bacio Beograd pod noge >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << i dokazao da mladi i te kako znaju šta hoće. Uverio nas je da mladi reditelji imaju dara, ali da im ponestaje para. Zato se “Čarlston”, kako sam kaže, “porađao” dve i po godine. Oseća se kao i svaka trudnica - umorno! Srećan je što je film gotov i prepušta ga bioskopskom životu i publici, koja nakon gledanja ne mora da tapše, već da reaguje iskreno. Tada će znati da li njegovo filmsko čedo valja ili ne.
Film dočarava malo srpsko selo dvadesetih godina prošlog veka koje je ostalo bez ijedne muške glave. Ima li danas u Srbiji pravih muškarčina?
- Bojim se da nema, ali me to raduje, jer mi “polovični” muškarci dobro prolazimo kod žena.
Da li je Katarina Radivojević svojevoljno pristala na erotske scene ili si morao da je ubeđuješ?
- Teško je da glumice pristanu na takve scene ako ne osećaju da je to umetnički opravdano. Ovo je ljubavni film, a ne pornografija! Normalno je da ozbiljan glumac razotkriva svoje telo. Sise su najmanji deo naše intime. Od Katarine sam tražio mnogo ozbiljnije razotkrivanje, a ne puku golotinju. Ona je dobra glumica, otkrila je svoju intimu, a to je mnogo više od otkrivanja poprsja.
S obzirom na to da si ekscentričan i ekstravagantan, kako prolaziš na ulici?
- Baš zbog toga sam zaštićen. Kad svi misle da si lud, onda te niko ne maltretira. To je vrlo dobra odbrana od raznih budala.
Kroz film prikazuješ deo svoje ličnosti. Znači li to da si ti nabildovani Nenad Jezdić koga žene muljaju u grožđu?
- Nikada nisam imao problema sa ženama, iako izgledam kao čudovište! Muškarci u Beogradu zaista su totalni raspad. To je za nas koji izgledamo kao nilski konji na kratke staze dobro, ali to prosto znači da smo propala zemlja.
Ti si dakle za ljubav na duge staze - jedna žena za ceo život? Podržavaš li one koji se okreću za svakom suknjom?
- Ta jurnjava za suknjama nikad mi nije bila zanimljiva. Naravno, uvek je vrlo teško da nađete nekog kome ćete posvetiti život, ali kada se desi, to je mnogo uzbudljivije od bilo čega.
Šta je sa emocijama prema Maji Uzelac?
- Ništa, to je sve bilo u prošlom veku. Ona je tu negde, mi smo dobri prijatelji i ništa više.
Šta očekuješ od “Čarlstona” u svetu, pošto je najavljen kao velika prekretnica u srpskoj kinematografiji?
- Videćemo, srpski film ima velike šanse da napravi prekretnicu, ali to ne zavisi od mladih reditelja. Prekretnica je ako nekoliko mladih reditelja, koje svi šutiraju - uspeju da snime filmove. Ako nastave da snimaju ovi isti reditelji, onda nema nikakve prekretnice, a to ne zavisi od ljudi koji se bave filmom. Oni nemaju nikakve veze sa estetikom. Prosto, ko uzme naše pare od poreskih obveznika, taj će i dalje snimati filmove. Podržavam Srdana Golubovića, Oskar mu se zamalo desio.
Emir Kusturica nas predstavlja kao Cigane. Možda nas sa “Čarlstonom” prihvate kao deo evropske civilizacije...
- Ne bih ja to tako pojednostavljivao. Svaki dobar film dobro nas predstavlja. Sad, da li je “Čarlston” dobar ili nije, treba da prođe nekoliko dana, da ga odgleda neka nova publika u bioskopu, koja nije pod pritiskom da mora da tapše. Jer, na premijeri je mnogo prijatelja, rođaka, kolega... Po onome što se bude pričalo u bioskopu znaćemo da li je film dobar ili nije.
