Izvor: Politika, 18.Feb.2014, 22:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Muzej grada čeka iseljenje vojne štamparije
Zbog nerešenih imovinskopravnih odnosa vojna zgrada u Resavskoj od 2008. nije u funkciji, a Muzej primenjene umetnosti izgubio pravo na dobijeno zemljište
Reprezentativni izlagački prostori manjkaju Beogradu, a pri tome u prestonici ima napuštenih objekata koji bi mogli da zažive. Neki od njih, kao i neke parcele, svojevremeno su dodeljeni institucijama, na primer Muzeju grada Beograda i Muzeju primenjene umetnosti, ali još nisu u funkciji.
Veliko zdanje nekadašnje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Vojne akademije u Resavskoj 40 b pripalo je 2006. Muzeju grada Beograda (MGB), a potom su se skoro četiri godine rešavali imovinskopravni odnosi.
Danica Prodanović, nekadašnja direktorka MGB od 2009. do januara 2014, dobro je upoznata sa problematikom prostora u Resavskoj:
– Muzej je dobio zgradu ugovorom o razmeni objekata između grada Beograda i Ministarstva odbrane RS, koji je predviđao iseljenje Vojne štamparije iz objekta u roku od šest meseci, što se ni do danas nije dogodilo. CIP je 2008. uradio projekat postojećeg stanja, kao početni dokument neophodan za izradu projektnog zadatka za rekonstrukciju zgrade. Tokom 2009. i 2010. Odbor za izradu projektnog zadatka MGB, koji je grad osnovao, radio je u tu svrhu. Jedan od rezultata je i elaborat Centralnog instituta za konzervaciju, koji je napravio analizu objekta iz aspekta preventivne zaštite i konzervacije, uz preporuke o mogućim modalitetima korišćenja ovog zanimljivog i prostranog zdanja. Kustosi muzeja svoj nacrt projektnog zadatka pripremili su još 2008. godine, a 2010. su ga unekoliko modifikovali.
Danica Prodanović ističe da bi u ovom trenutku moglo da se nastavi sa konačnom izradom projektnog zadatka i raspisivanjem konkursa, što otvara mogućnost rada na projektu rekonstrukcije. Pred gradom i muzejom je veliki i skup posao.
Vladan Vukosavljević, gradski sekretar za kulturu, potvrdio nam je da je Beograd zainteresovan da se zgrada u Resavskoj obnovi:
– Štamparija Vojske još je u zgradi, a Ministarstvo odbrane je obećalo da će do kraja godine izmestiti štamparske mašine. Ali to je tehničko pitanje. U narednom tromesečnom periodu prioritet je da se raspiše konkurs i obezbede sredstva za projekat rekonstrukcije zgrade. To je prvi korak bez kojeg niko, ko god bude na vlasti, neće moći da napravi drugi korak u investicijama i da se pomeri sa mrtve tačke. To smatram jednim od svojih prioriteta. Bez tog prvog koraka od muzeja neće biti ništa – rekao je Vukosavljević.
Da li bi bilo moguće u fazama raditi zgradu, a potom je koristiti bar delimično? Danica Prodanović odgovara:
– Projekat rekonstrukcije i kasnije realizacija svakako se mogu raditi fazno, ukoliko to bude jedan od zahteva. Objekat smo povremeno koristili, 2010. tu je održan Oktobarski salon, kao i niz izložbi Nedelje arhitekture, Nedelje mode, izložbafotografa Aleksandra Ace Simića... To je urađeno da bi se javnosti i donosiocima odluka skrenula pažnja na potencijal objekta, ali i stanje u kojem se nalazi, uz podsećanje na neophodnost početka radova. Korišćenje je obustavljeno početkom 2012. kada se urušio deo fasade i kada je postalo jasno da je upotreba objekta opasna. Krajem 2013. godine okončani su radovi na kompletnoj sanaciji krova, koje je finansirala Agencija za investicije. Na ovaj način je zgrada konzervirana i zaštićena od daljeg propadanja, ali je neupotrebljiva za muzejski i izložbeni rad.
Druga priča, vezana za proširenje muzeja primenjene umetnosti u Vuka Karadžića 18, tesnog za sve eksponate koje poseduje, seže u kasne osamdesete godine prošlog veka. Intenzivan razgovor se o tome vodio od 2000. da bi se 2005. došlo do dve ideje, kroz zajedničku inicijativu MPU i tadašnjeg ministarstva kulture.
– Proširenje bi se odnosilo prvo na zgradu pored nas, u kojoj je Kriminološki institut, uz čiji bi prostor od oko 1.300 kvadrata ukupno imali oko 4.000 kvadrata, da bi se potom izgradila još jedna zgrada na Kosančićevom vencu od oko 5.000 kvadrata. Ispostavilo se da je adaptacija zgrade instituta komplikovana kao i pitanje vlasničke strukture, o čemu sam razgovarala sa dva prethodna ministra za ove tri godine, ali bez pomaka – objašnjava Ljiljana Miletić-Abramović, v. d. direktora MPU. Naša sagovornica dodaje:
– Što se tiče nove zgrade, uspeli smo da u okviru prostornog plana regulacije Kosančićevog venca dobijemo tačne koordinate građevinske parcele. Međutim, za niz sledećih koraka, među njima i raspisivanje javnog konkursa, nismo uspeli da obezbedimo sredstva. U međuvremenu je prošlo dve godine u okviru kojih nismo ušli u radove na toj lokaciji, zbog čega smo izgubili pravo na nju. Usledile su promene u Ministarstvu kulture, koje su dodatno iskomplikovale situaciju. I tu se stalo.
Stiče se utisak da u gradu ima reprezentativnih prostora i dobre volje da se oni iskoriste, čini se da bi se i sredstva nekako pronašla, ali administrativne i pravne začkoljice, uz političke smene gradskih sekretara i ministara kulture, misiju ili otežavaju ili čine nemogućom. Kako drugačije objasniti činjenicu da Muzej grada Beograda od osnivanja, a to je više od jednog veka, nema odgovarajući prostor.
-----------------------------------------------------------
Gradska galerija umesto „Staklenca”
„Staklenac” na Trgu Republike je privremeni objekat koji je postao stalni i koji je odavno trebalo srušiti i na njemu graditi po sprovedenom konkursu gradsku galeriju. To je još jedan projekat od koga se „spontano” odustalo i to valjda pokazuje kakav je odnos prema kulturi i kako se procenjuju kulturne potrebe stanovništva, kaže Danica Prodanović dodajući da je i objekat „Cvijete Zuzorić” u sramotnom stanju. Njegova rekonstrukcija bila bi značajan gest za čitavu kulturnu javnost.
Biljana Lijeskić
Milica Dimitrijević
objavljeno: 19.02.2014
