Izvor: Blic, 14.Feb.2009, 06:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mržnja ima dom
DR SLOBODAN BELJANSKI,
Republički odbor za rešavanje o sukobu
interesa
U istom danu u kome je „Blic” objavio spisak nekoliko savremenih rasističkih ispada, u našem parlamentu dogodio se gori ispad. Narodni poslanik Velimir Ilić označio je kao vređanje dostojanstva ove države, kao uvredu za sve što je srpsko, to što je pozive na proslavu Dana državnosti u Orašcu poslao ministar >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Rasim Ljajić. Neko, dakle, ko nije ni pravoslavac ni Srbin.
Spram ovoga deluju bezazleno i kiks princa Harija, koji je svog crnoputog kolegu u vojsci oslovio sa „Moj Paki, prijatelju”, i Berluskonijeva neslana šala o „lepo preplanulom” Obami.
Ilićeva izjava gora je od svake skupštinske opstrukcije, psovke ili tuče. Ona je oličenje diskriminacije, zagovaranja nejednakosti, etničke i konfesionalne segregacije. Ako bilo čije nacionalno osećanje povređuje činjenica da se o državnom prazniku kome se pridaje srpsko obeležje stara državljanin iste države ali pripadnik druge nacije i vere, tada u tom osećanju ne treba tražiti ni čast ni ljubav, već isključivo bedu i mržnju.
Posle takvih objava sa skupštinske govornice, ne treba tragati za daljim izvorima infamije koja vodi paljenju, razbijanju, vređanju ili preziranju svega što se smatra tuđim, niti se pitati zašto se, kako je neko davno rekao, nije zakoračilo na stepenice koje vode od organskog bratstva prolivene krvi ka svesnoj povezanosti i solidarnosti građanskog sveta.
Ipak, i od toga ima gore! Gore je ćutanje predsednice parlamenta, koja je poslanika Ilića opomenula zbog prekoračenog vremena, ali ne i zbog izgovorenih reči! Gore je to što je osudu prepustila samoinicijativnoj i umesnoj intervenciji šefa poslaničkog kluba ZES, gospođi Kolundžiji, umesto da je iskaže ona, čija je dužnost da održava red i izriče sankcije.
Biće tu naknadne pameti i traljavih iskupljenja. Ipak, malo šta će pomoći da ne uvidimo da mržnja kod nas ima svoj dom. Na nesreću, visoki predstavnički dom vlasti, koji, hteli mi to da priznamo ili ne, našu kulturu ne predstavlja ništa gorom nego što ona u stvari jeste.
