Izvor: RTS, 20.Apr.2009, 13:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Moralno zadovoljenje nije dovoljno
Šest decenija posle osnivanja zatvora na Golom Otoku, preživeli i dalje traže pravdu. Zakonom iz 2006. godine, Srbija je rehabilitovala političke pritvorenike. To znači da su presude ukinute. Ali, bivši zatvorenici, sem moralnog traže i materijalno obeštećenje. Predviđeno je da pitanje novčane nadoknade bude uređeno posebnim zakonom, koji nikako da dođe na dnevni red Skupštine.
Goli Otok se danas već nalazi na spiskovima turističkih atrakcija. Oni koji ga danas >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << posećuju sa mapama i slamnatim šeširima, jedva da mogu da zamisle torturu koju su zatvorenici preživljavali u periodu od 1949. do 1956. godine.
Dok je funkcionisao kao zatvor, na Goli Otok je poslato oko 40 hiljada političkih zatvorenika. Mnogi se nisu vratili.
Ove godine, šest decenija pošto su na ostrvo stigli prvi kažnjenici, oni koji su preživeli političko prevaspitavanje, ne osećaju da je nepravda ispravljena, iako je 2006. godine Srbija usvojila Zakon o rehabilitaciji političkih pritvorenika. Presude su ukinute, ali nije dodeljena i novčana nadoknada. To će, piše u članu 8. Zakona o rehabilitaciji, biti utvrđeno posebnim aktom.
Ne prođe ni dan da Velimira Jovanovića, predsednika udruženja Goli Otok u Srbiji ne pozove neko od još svega stotinak aktivnih članova da pita šta ima novo. On napominje da je trenutno sa svojih 79 godina najmlađi član udruženja.
"To pitanje nadoknade je vrlo aktuelno. I što je još važno da se kaže, većina tih ljudi jedva sastavlja kraj s krajem", ističe Jovanović.
U hrpi papira koje Jovanović čuva, mnogo je molbi koje Udruženje godinama šalje državnim institucijama I parlamentarnim strankama. Ali, kaže, retko ko odgovara, možda tek da prebaci loptu na drugi teren.
"Kaskanje" za susedima
Hrvatska je prvi zakon o rehabilitaciji donela još 1995. a dopunila 3 godine kasnije. Svim političkim zatvorenicima garantuje se da će za svaki dan u zatvoru dobiti oko sedam evra, a još po tri za svaki dan proveden u traženju posla po izlasku iz zatvora. To što su susedi mnogo ranije rešili isti problem, Golootočanima u Srbiji posebno teško pada.
"Šta je to trebalo duplirati? Da se kaže da će se to pitanje regulisati posebnim zakonom, zar nije bio dovoljan jedan? I kakve veze ima gde je ko rođen? Ne mogu ja da tražim rehabilitaciju u Hrvatskoj ako sam rođen u Srbiji, a tamo sam uhapšen", objašnjava Velimir Jovanović.
Za sada je u Srbiji rehabilitovano 786 lica, a novi zakon koji podrazumeva nadoknadu još nije usvojen. Nacrt postoji, a u njegovoj izradi učestvovao je profesor Vladimir Vodinelić. On kaže da novi zakon treba da obuhvati sve one koji su na političkoj osnovi zatvarani od 1946. do 2001. I predlaže važne promene, ne samo za Golootočane. Jedna od njih je da bi svaki dan proveden u zatvoru trebalo da se vodi kao radni staž. Predviđen je i povraćaj naplaćene kazne I oduzete imovine. Kao i posebno zdravstveno osiguranje. Važno je da bi i deca rođena u pritvoru trebalo da dobiju određenu nadoknadu. Što se nadoknade po danu boravka u zatvoru tiče, profesor Vodinelić kaže da je I to predviđeno nacrtom.
"Predviđen je izvestan paušalni iznos koji treba da bude usklađen sa mogućnostima budžeta Republike Srbije", kaže profesor Vodinelić.
Nema vremena za čekanje
Nacrt Zakona još nije u skupštinskoj proceduri, pa Golootočani pokušavaju da ubrzaju postupak. Početkom ovog meseca poslali su nova pisma, predsedniku, premijeru, ministarstvu pravde, I ponovo, svim parlamentarnim strankama. Zvanično ih je podržala samo Partija Ujedinjenih penzionera Srbije. A u toj stranci kažu I da se u Skupštini o ovoj temi mnogo ne govori.
Lopta je sada u dvorištu Ministarstva pravde, koje nacrt treba dalje da prosledi drugim ministarstvima, kako bi se našao na dnevnom redu Skupštine. Nacrt je Ministarstvu dostavljen u februaru.
Velimir Jovanović kaže da članovi udruženja Goli Otok više nisu sigurni šta da očekuju, posebno u vreme ekonomske krize. Samo znaju da se I pored rehabilitacije osećaju zaboravljeno.
"Bila je jedna izreka - I posle Tita Tito - a ima i druga - I posle Golog otoka, Goli Otok. Mi smo još neravnopravni u društvu a to dokazuje i to što ovaj zakon još nije usvojen", ogorčen je Jovanović.
Jedini odgovor koji smo dobili iz Ministarstva pravde je da sa zakonom ne treba žuriti. Golootočani, svi u poznim godnama se baš toga boje. Autori nacrta zakona veruju da je sam po sebi zakon dobar za državu, ali da problem može biti visina nadoknade koju treba isplatiti oštećenima.
Jer, kažu, važno je da ono što rehabilitovani dobiju zaista bude nadoknada, a ne uvreda.
