Izvor: Blic, 11.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Monika i Milijana stale na svoje noge
Monika i Milijana stale na svoje noge
PIROT - Pirotske trojke, jedanaestogodišnje Monika, Milica i Milijana Rančić, obolele od cerebralne paralize, posle nedavne operacije u Ćupriji dobro se osećaju i dve devojčice su stale na svoje noge. Sa njima već dve nedelje vežbaju fizioterapeuti pirotskog Zdravstvenog centra, a spremaju se za odlazak u Banju Koviljaču na oporavak.
Dočekuju nas vesela i draga lica. Zatičemo ih na uobičajenim dnevnim terapeutskim >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << vežbama. U lepo uređenoj sobi koja je i njihova učionica, one strpljivo slušaju savete stručnjaka i nadaju se da će im biti bolje.
Majka Olgica kaže da su ih u Ćupriji operisali ruski hirurzi, profesori Čerešnjev i Šišov sa Instituta kliničke rehabiltacije u Tuli u Ruskoj Federaciji.
- Profesor Šišov nam je rekao da posle druge operacije postoji mogućnost da Monika i Milijana potpuno prohodaju, dok Milica do 19. godine neće moći da hoda, i tada će joj ugraditi čašice kuka. Tek onda će i ona, po rečima doktora, stati na noge - kaže Olgica.
On i njen suprug Ivica su presrećni što njihova borba da ćerke stanu na noge nije bila uzaludna.
- Kao što vidite, Milijana je stala na noge, počinje da hoda, naravno, još joj je potrebna naša pomoć, ali sve je to za nas nešto novo. Monika je ranije hodala, ali sada, pošto su joj noge ispravljene, hoda bolje i pravilnije. Nadam se da će im posle boravka u banji biti još bolje - kaže Olgica.
Ona dodaje da je u decembru u Paraćinu zakazana kontrola kod istih lekara. Nadaju se da će druga operacija biti u martu iduće godine, i to za Moniku i Milijanu, dok bi Milica bila operisana nekoliko meseci posle toga.
- Milica za sada ne može da hoda, ali se sama okreće, noću ustaje, mnogo je opuštenija i veselija. Srećne su i one, trude se maksimalno. Uporne su u svemu, pomažu mi u poslu. Ove dve što hodaju operu sudove - priča uzbuđena majka Olgica.
Posle uobičajenih dnevnih vežbi, sestre Rančić se pripremaju za nastavu. Pored prozora dnevne sobe postavljena su tri radna stola. Sa njima od ove školske godine radi patronažna učiteljica Vesna Čoloko.
- Znamo se odranije i lepo sarađujemo. One su sada u četvrtom razredu, napreduju i nastojimo da sve što je programom predviđeno uradimo i mi. Istina, imamo malih poteškoća zbog njihovog postoperativnog oporavka, ali uspevamo da uradimo sve što treba. Prvih dana posle operacije, dok su još bile u krevetu, mi smo samo čitale i pričale - zadovoljna je učiteljica Čoloko.
Milijana kaže da su jedva čekale operaciju jer im je ruski hirurg obećao da će moći da hodaju.
- Osećam se sada mnogo bolje. Počela sam pomalo i da hodam, ali još ne mogu sama u potpunosti. Ranije nisam mogla da hodam uopšte. Ove vežbe nam dosta pomažu i radujemo se što ćemo jednog dana moći da stanemo na svoje noge - kaže Milijana.
Monika je i ranije pomalo hodala, a sada je njen hod mnogo bolji i potpuno je samostalna.
- Sada nam je mnogo bolje i fizioterapeuti nam dosta pomažu, kao i mama i tata. To je za nas zaista radostan trenutak na koji smo čekale 11 godina. Volele bismo da kao i sva deca same siđemo liftom, da se igramo i idemo u školu, da budemo sa svojim drugarima - kaže Monika.
U martu ove godine opština Pirot je njihovoj porodici pritekla u pomoć i dodelila im stan. Rančići žive na četvrtom spratu zgrade, pa Milica, Monika i Milijana nastavu pohađaju kod kuće. Napolje su mogle da idu jedino kad ih je nosio otac Ivica. Sada im se smeši lepša budućnost.
Zoran Panić
