Izvor: Southeast European Times, 01.Dec.2010, 00:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Moldavija: Novi parlament, nastavak zastoja
Proevropske stranke dobile su novi mandat, ali njihova zajednička snaga u parlamentu i dalje nije dovoljna.
30/11/2010
Alina Radu za Southeast European Times iz Kišinjeva - 30.11.2010.
Trostranačka Alijansa za evropsku integraciju (AEI) premijera Vlada Filata pobedila je na nedeljnim izborima u Moldaviji, ali da li može da prikupi dovoljnu podršku u parlamentu da izabere predsednika?
Taj proevropski savez ujedinjuje desničarsku liberalnu stranku, >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << liberalne demokrate desnog centra i demokratske partije levog centra. Zajedno su prikupili 50 odsto glasova, sudeći po rezultatima koje je u ponedeljak (29. novembra) objavila Centralna izborna komisija.
Opozicioni komunisti, sa 41 odsto glasova, dobili su najviše glasova kao pojedinačna stranka.
U parlamentu, koji broji 101 člana, potreban je šezdeset jedan glas za izbor predsednika i prevazilaženje dugotrajnog političkog zastoja u zemlji. Međutim, AEI će dobiti samo 57 mandata -- 31 za liberalne demokrate, 15 za demokrate i 11 za liberale.
Taj broj je dovoljan za formiranje vlade. Međutim, neuspeh da se izabere šef države bi značio da novi parlament mora da se raspusti i usledila bi još jedna izborna runda.
Neki analitičari i dalje su oprezno optimistični da bi takav scenario mogao da bude izbegnut.
„Ne želim ponovo da razmišljam o zastoju“, rekao je Leonid Litra, šef moldavskog Instituta za razvoj i socijalne inicijative (IDIS). „Vidim moguće saveze i nadam se da će tri člana prethodnog proevropskog saveza Moldavije nastaviti svoj rad.“
„Znam da je bilo tenzija tokom predizborne kampanje između njih, ali sada je jasno da moraju da iskoriste svoje komunikacijske veštine koliko god mogu kako bi ih prevazišle. Nadam se takođe da će Komunistička partija sada biti u stanju da sarađuje sa alijansom u izboru predsednika“, rekao je on.
Niku Popesku, savetnik premijera za evropska pitanja, priznao je da bi približavanje političkih stranaka moglo da predstavlja „izazov“.
Pa ipak, rekao je on, „mislim da će doći do koalicije proevropskih snaga u Moldaviji i nadam se da one neće samo nastaviti reforme, nego ih i ubrzati“.
Izlaznost u nedelju je bila neočekivano visoka, a oko 60 odsto birača je glasalo. Lokalne vlasti morale su da dodaju glasačke kutije na nekoliko biračkih mesta.
Neka biračka mesta u inostranstvu -- u Moskvi, Bolonji i u Parizu -- ostala su bez glasačkih listića, a CIK je odlučila da omogući biračima da zapišu svoj izbor na papiru. Na određenim lokacijama u Francuskoj i Italiji biračka mesta su ostala otvorena dva sata kasnije nego što je planirano, da bi se izašlo u susret tako velikom broju birača.
Prema nekim analitičarima, taj porast je možda delimično rezultat kampanja na temu „izađite i glasajte“, koje su organizovane na Tviteru i na drugim društvenim medijima, a bile su posebno usmerene na mlade.
Uprkos nekim izveštajima o nepravilnostima, međunarodni posmatrači su ocenili da su izbori, ukupno gledano, bili pravedni i demokratski. Predstavnici OEBS i posmatračka misija Evropskog parlamenta nazvali su izbore „pozitivnim korakom“ u demokratskom razvoju zemlje.
„Postoji ogromna otvorenost koju sada EU pokazuje prema Moldaviji, ali moldavskim vlastima tek dolazi težak test: da li je politička klasa u Moldaviji spremna da odraste i usvoji evropske vrednosti“, pita se Popesku.
„Mislim da u narednom periodu moldavskom društvu predstoji puno posla“, rekao je Manole. „Civilno društvo mora [da radi na podsticanju] građanske svesti ljudi, dok političke snage treba da rade na unošenju demokratskih vrednosti u živote ljudi.“
Nastavak na Southeast European Times...
