Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 20.Maj.2019, 16:27   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Mogućnost uslovnog otpusta pred poslanicima Skupštine Srbije

Iako deo javnosti smatra da izmenama Krivičnog zakonika (KZ) ne treba uvoditi zabranu uslovnog otpusta za najteže oblike najtežih krivičnih dela za koja je predviđena kazna doživotnog zatvora, u Ministarstvu pravde, podsećaju da ova zabrana uveliko postoji u brojnim državama Evrope.

Među njima su Velika Britanija, Nemačka, Belgija, Holandija, Letonija, Malta, Turska, Mađarska, Republika Slovačka, kažu za Tanjug u Ministarstvu pravde, ukazujući da zabrana uslovnog otpusta >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << u ovim zemljama takođe važi za najteže oblike najtežih krivičnih dela.

Predlogom izmenama i dopunama KZ-a, koje su trenutno pred poslanicima Skupštine Srbije, predviđeno je uvođenje doživotnog zatvora kao nove kazne za najteža krivična dela kojom se zamenjuje postojeća kazna od 30 do 40 godina zatvora i predviđa se mogućnost uslovnog otpusta posle 27 godina izdržane kazne, sa izuzetkom za pet najbrutalnija krivičnih dela.

Ta dela su taksativno nabrojana u predloženoj odredbi, koja kaže da: "Sud ne može uslovno otpustiti osuđenog za krivična dela: teško ubistvo, silovanje sa smrtnom posledicom, obljuba nad nemoćnim licem sa smrtnom posledicom, obljuba sa detetom sa smrtnom posledicom, obljuba deteta zloupotrebom položaja sa smrtnom posledicom.

Advokat Maja Atanacković u izjavi za Tanjug kaže da postoje dva glavna razloga zbog kojih se Fondacija Tijana Jurić zalaže za uvođenje ove zabrane u kazneni sistem Srbije.

Prvi razlog je što prema Zakonu o posebnim merama za sprečavanje vršenja krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnim licima - "Marijinom zakonu", koji je u Skupštini Srbije jednoglasno usvojen 2013. godine, već postoji zabrana uslovnog otpusta osuđenih za krivična dela protiv polnih sloboda izvršenih na štetu maloletnog lica.

"Zašto bi onda počinioci tih dela sa smrtnim ishodom bili u boljem položaju od ovih prvih", navela je Atanacković, koja je u više slučajeva zastupala porodice ubijene dece pred sudom.

Drugi razlog je, kako je navela, da se najbrutalniji zločini ne dogode još nekom detetu, jer se kroz praksu pokazalo da su izvršioci takvih krivičinih dela starosti između 20 do 60 godina, a pedolozi i psiholozi kažu da su takva lica nepopravljiva, jer se rukovode nagonima.

"Ako se dozvoli uslovni otpust, mlađi izvršioci bi mogli da se nađu na slobodi sa 50-60 i da ponove krivično delo", ukazala je Atanacković.

Ove izmene u Skupštini Srbije, popularno nazvane "Tijanin Zakon", inicirala je Fondacija Tijana Jurić, koju vodi otac ubijene Tijane čiji je ubica Dragan Đurić osuđen na 40 godina zatvora.

Ukoliko Skupština usvoji pomenute izmene KZ-a, one će se primenjivati samo prema budućim izvršiocima najtežih oblika najtežih krivičnih dela dok će već osuđeni i dalje imati pravo na uslovni otpust iz zatvora.

To znači da će i Dragan Đurić, Vladica Rajković (ubica trogodišnje Anje) Mališa Jeftović (ubica male Katarine) i drugi osuđeni na 40 godina zatvora i dalje imati pravo da posle 26 godina i osam meseci zatvora zatraže od suda uslovni otpust - što ne znači da će im biti odobren.

U Ministarstvu pravde Tanjugu je rečeno da je uslovni otpust, osim izuzetka gore pomenutih najbrutalnijih krivičnih dela, predviđen u svim ostalim slučajevima, pa i kod izrečene kazne doživotnog zatvora.

Ministarstvo pravde podseća da je nemogućnost uslovnog otpusta za tih pet najtežih krivičnih dela bio predlog Fondacije „Tijana Jurić", čiju je inicijativu podržalo više od 158.000 građana Srbije, kao i da javna rasprava o izmenama i dopunama KZ-a traje još od 2015. godine.

Inače, predviđeno je da doživotni zatvor zameni važeću kaznu od 30 do 40 godina zatvora kod onih krivična dela za koja je sada propisana ova kazna, ističu u Ministarstvu pravde.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...