Izvor: Studio B, 11.Avg.2012, 11:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mladi su ugrožena vrsta u Srbiji i svetu
Broj mladih u Srbiji je svake godine sve manji i oni čine oko 50 odsto nezaposlenih u našoj zemlji, nemaju jasnu viziju svoje budućnosti, ali njima ne treba pomoć, već prilika i mogućnost da sami reše problem.
To je zaključeno na panel-diskusiji Krovne organizacije mladih Srbije povodom 12. avgusta - Međunarodnog dana mladih.
Vođa tima USAID-a za učešće građana i mladih u projektu održivog lokalnog razvoja mlade Danijela Jović istakla je >> Pročitaj celu vest na sajtu Studio B << da su mladi u Srbiji i svetu ugrožena podvrsta.
"Sredinom 20. veka broj ljudi starijih od 65 godina bio je četiri puta manji od broja dece starih do 15 godina, 2000. je taj broj izjednačen, a prognozira se da će 2050. biti skoro duplo više starijih od 65 od dece do 15 godina", rekla je Jovićeva.
Ona je dodala da je u Srbiji neophodno govoriti o mladim ljudima kao o najvećem razvojnom ljudskom resursu.
Samostalni savetnik u Ministarstvu omladine i sporta Vesna Vidojević ukazala je da se poslednjih godina popravila situacija kada je reč o odnosu države prema mladima. Ona je navela da je, počevši od 2008, Srbija usvojila nacionalnu strategiju i akcioni plan za mlade.
Od polovine januara ove godine, kazala je Vidojevićeva, na snazi je i Zakon o mladima, čiji je cilj stvaranje uslova za podršku mladima u organizovanju, društvenom delovanju, razvoju i ostvarivanju potencijala na ličnu i društvenu dobrobit.
"Proteklih godina radili smo stvaranju sistema koji če imati održive okvire za razvoj omladinske politike. To su samo temelji, jer ima još dosta posla da se uradi, pošto je podrška mladima dugoročan proces", kazala je Vidojevićeva.
Ona je istakla da je za primenu nacionalne strategije o mladima veoma važna saradnja sa lokalnim kancelarijama za mlade kojih danas u Srbiji ima 133, dok ih je pre nekoliko godina bilo pet.
Predsednik Upravnog odbora Krovne organizacije mladih Srbije Vukašin Grozdanović naglasio je da, pored pomoći institucija mladima, oni takođe moraju da snose odgovornost.
"Treba da postoji odgovornost mladih da organizovano traže ono što žele da promene u društvu. Smatram da mladi imaju potencijal, kapacitet i energiju za te promene i, uz pravu podršku institucija, mogu da naprave veliki pomak", smatra Grozdanović.
On je naglasio da je veliki propust države u odnosu države prema mladima bio prilikom "sastavljanja" stragegije obrazovanja do 2020. "U pisanju strategije nisu imali prilike da učestvuju Krovna organizacija mladih Srbije, studentske organizacije, zainteresovani ljudi iz privrede, niti sindikati. Iako je to propuštena šansa, sada država ne bi trebalo da isključi ove organizacije iz pisanja akcionog plana za njeno sprovođenje, pošto ćemo tada moći da menjamo ono što osećamo da nedostaje strategiji obrazovanja", smatra Grozdanović.
