Izvor: N1 televizija, 05.Feb.2018, 14:40   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Mikroplastika ugrožava kitove, ajkule i raže

Naučnici upozoravaju da mikroplastika i toksične hemikalije iz plastike u okeanima predstavljaju pretnju velikim morskim životinjama poput kitova, morskih pasa i džinovskih raža.

Takve životinje progutaju hiljade kubnih metara morske vode dnevno kako bi pokupile planktone, pa progutaju i mikroplastiku iz zagađenih voda direktno ili jedući zagađenu hranu, navodi se u naučnoj analizi objavljenoj u časopisu "Trends in Ecology & Evolution".

Naučnici pišu da se >> Pročitaj celu vest na sajtu N1 televizija << hemikalije i predmeti povezani s plastikom mogu desetinama godina nakupljati i promeniti biološke procese kod životinja vodeći u izmenjeni rast, razvoj i reprodukciju uključujući smanjenu plodnost.

"Dok još treba potvrditi konačnu vezu između unosa mikroplastike i izloženosti toksinima kod onih koji se hrane 'filtriranjem' vode, studije o morskim pticama i malim ribama pokazale su vezu", kazala je Eliza Germanov, autorka istraživanja.

Morske vrste takođe su u opasnosti zbog toga što se njihova staništa preklapaju sa žarištima zagađenja poput Meksičkog zaliva, Mediterana, Bengalskog zaliva i koralnog trougla - područja od Malezije do Solomonskih ostrva na Tihom okeanu.

Mikroplastika su male čestice od pet milimetara koje su štetne za morski život.

Mnoge od tih životinja poput raža ugrožene su vrste, pa je teško proceniti koncentraciju plastike konvencionalnim metodama poput analize želudačnog sadržaja, kaže Germanov.

"Stoga koristimo nesmrtonosne metode prikupljanja malih količina tkiva koje testiramo na tragove hemikalija uz pomoć sofisticiranih i osetljivih analitičkih metoda", kaže ona.

Životinje koje se hrane filtriranjem vode najugroženije

Mnoge životinje koje se hrane filtriranjem vode žive dugo i imaju malo potomaka tokom čitavog života.

Maria Kristina Fosi, koautorka studije, kaže da druga studija koju je vodila o kit-ajkulama u Kalifornijskom zalivu i o kitovima u Mediteranu potvrđuje izloženost toksičnim hemikalijama.

"Kako su to žarišne tačke za zagađenje mikroplastikom, naši rezultati mogli bi pokazati da te životinje unose mikroplastiku na područjima na kojima se hrane", kaže ona.

Po njenom istraživanju, kit-ajkule bi mogle unositi 171 komad plastike dnevno nakon što su naučnici pronašli prosečno 0,7 plastičnih komada po kubnom metru vode oko poluostrva u Kalifornijskom zalivu, koji je važno područje hranjena za ugrožene kit-ajkule.

Germanov, koja studira na australijskom univerzitetu "Murdoch" kaže da zagađenje mikroplastikom može potencijalno zagaditi staništa populacije već ugroženih vrsta.

"S obzirom na očekivani porast proizvodnje plastike globalno, buduća bi istraživanja trebalo usmeriti na obalna područja u kojima se zagađenje mikroplastikom preklapa s ključnim područjima za razmnožavanje i hranjenje tih ugroženih životinja", kaže Germanov.

Milion tona plastike godišnje završi u okeanima

U poslednje vrijeme mnogo je izveštaja i istraživanja koja pokazuju da se morski svet suočava sa egzistencijalnim pretnjama od milion tona plastičnog otpada koji svake godine završava u okeanima.

Prošle godine bilo je izveštaja o uginulom kitu s više od 30 plastičnih vrećica u želucu u Norveškoj, a u Francuskoj pronađeno je telo kita sa 800 kilograma plastike.

Organizacija UN-a za okeane nazvala je to "planetarnom krizom" s obzirom na očekivani porast proizvodnje plastike u svetu.

Od 2015. proizvedeno je više od 6,3 milijardi tona plastičnog otpada u svetu a samo se 20 posto reciklira ili uništi spaljivanjem. Ostatak završi u okolini.

Nastavak na N1 televizija...