Izvor: Blic, 15.Mar.2010, 01:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mera posla: Rezultati ili sedenje u kancelariji?
Kako definisati posao? Za najveći broj zaposlenih prva bi pomisao bila rad od osam sati dnevno, 40 sati nedeljno, i opet sve ispočetka.
Međutim, u današnje vreme taj tradicionalni pojam rada se znatno promenio, navodi u svom članku „Biznis vik”.
S obzirom na društveni i privredni napredak, posao bi se znatno bolje mogao definisati prema količini i vrsti radnih zadataka, bez obzira na vreme provedeno u firmi. Ironično je, pak, da nas definisanje posla >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << količinom rada a ne vremenom vraća u prošlost, kada se gotovo sav posao merio jedino količinski – u poljoprivredi su tako outputi zavisili isključivo od toga koliko su radnici zemlje obradili i na koji način. U zanatstvu takođe.
Čak i u rano doba industrijske revolucije radnici su dobijali deo onoga što su stvorili, ali nisu imali zagarantovanu osnovnu platu. Kako su godine odmicale, tako se i način plaćanja menjao iako nije bio imun na razne manipulacije. Međutim, kako se industrijska proizvodnja razvijala, postojanost poslova prema količini rada polako je jenjavala.
Koncept određivanja posla prema radnom vremenu na tržište rada stupio je tridesetih i četrdesetih godina 20. veka pojavom sindikalnih udruženja koja su insistirala na planiranju radnog vremena, a merenje radnog vremena dalo je kasnije smisao industrijskoj ekonomiji.
Ali zbog značajnijih promena na tržištu tokom proteklih nekoliko decenija promenio se i način želje za definisanjem posla. Jedan od glavnih razloga su i zahtevi današnje generacije Y koja na velika vrata ulazi na tržište rada, borba korporacija za privlačenje i zadržavanje najboljih talenata i značajno drugačiji segment radne snage.
Većina radnika u razvijenim zapadnim zemljama danas je zaposlena u uslužnim delatnostima, a više od polovine njih ima i potrebno obrazovanje.
Plaćeni su za pisanje, analiziranje, savetovanje, računanje, dizajniranje, istraživanje, organizovanje i prenošenje znanja na druge.
Definicija posla prema radnom vremenu u ovakvim slučajevima malo dolazi do izražaja jer ko će zaposlenom definisati koliko mu je vremena potrebno da napravi izveštaj, izradi analizu ili napiše program za software? Ne bi li u tom slučaju bilo bolje definisati pojedino svaki finalni proizvod i zatim odrediti koliko bi vremena bilo potrebno da se taj posao odradi kvalitetno.
U ovom slučaju donekle ima smisla definisati posao prema količini.
U svakodnevnom poslovanju mnoge su organizacije suočene upravo s ovom koncepcijom rada, ali toga još nisu u potpunosti svesne. Uvođenjem rada na daljinu u osnovi se smatra da će poslovni zadatak biti izvršen jer ako zaposleni ne stigne da ga obavi na poslu, može to učiniti iz svoje kuće!
Izvor: Business Week
