Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 30.Mar.2020, 11:54   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Menja li korona globalnu političku scenu?

Evropska unija ostavila je Italiju na cedilu u najtežem trenutku, kada je ta zemlja postala žarište korona virusa na starom kontinentu i to bi moglo biti smrtonosno za evropsku zajednicu koja se i do sada, u nekoliko navrata, tokom kriznih momenata spoticala o kamen nesolidarnosti.

EU je na početku epidemije virusa COVID-19 u Evropi ostala nema na molbe italijanskih vlasti, koje su potom pomoć >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << potražile na Istoku od Kine i Rusije, a izneverena osećanja Italijana bila su vrlo vidljiva na društvenim mrežama ubrzo su osvanule fotografije na kojima se vidi kako skidaju zastave EU, a umesto njih podižu zastave Kine.

Iako je blok preživeo dužničku krizu, ogroman priliv migranata i sagu o Bregzitu, trenutni razvoj događaja mogao bi da bude fatalan, procena je jednog od glavnih arhitekata moderne unije.

Nekadašnji predsednik EK Žak Delor upozorio je da bi odsustvo solidarnosti moglo predstavljati smrtnu opasnost po EU.

Na nedostatak solidarnosti glasno i jasno upozoravaju i lideri Italije i Španije, dve zemlje trenutno najviše pogođene pandemijom koja je u svetu odnela skoro 34.000 života.

Premijer Španije Pedro Sančez rekao je da je bitka sa korona virusom ozbiljan test za EU i da ona ne sme da zakaže.

Italijanski premijer Đuzepe Konte pozvao je EU da krene sa emisijom "obveznica za oporavak", kako bi se pomoglo finansiranje aktivnosti država članica u borbi protiv pandemije koronavirusa, poručivši da će neuspeh u rešavanju vanredne situacije biti tragična greška bloka.

Istovremeno, lider italijanske Lige Mateo Salvini oštro kritikuje EU i upozorava da će se Italija, kada pobedi virus, okrenuti ka EU i možda reći "zbogom".

Menja li korona virus globalnu političku scenu, pitanje je na koje će odgovor uslediti kad se svet izbori sa virusom, ali jedno je sigurno - nedostatak evropske solidarnosti otvorio je široko vrata Kini i Rusiji, koje su veoma brzo poslale medicinsku opremu i stručnjake, uz ogradu da su apsurdne insinuacije da zauzvrat žele nešto od te evropske zemlje.

I dok su pomoć u Italiju slale Kina i Rusija, članice EU su se okrenule sebi, Unija je zabranila izvoz opreme van svojih granica, a apsurd situacije je pokazao i slučaj zaplene medicinskog materijala namenjenog Italiji, kada su Češka i Poljska zaustavile isporuku sredstava iz Kine.

Upravo je novouspostavljena šema za izvoz zaštitne medicinske opreme u treće zemlje za zemlje Zapadnog Balkana bila znak da je evropska solidarnost samo prazno obećanje i "bajka na papiru".

Međutim, iako se pokazalo da je u krizi "nacionalna košulja" bliža od "evropske suknje" i da je početni odgovor EU bio neadekvatan, previše je jednostavno otpisati EU, ali i reći da je evropsko jedinstvo u potpunosti izostalo.

Austrija, Francuska i Nemačka poslale su zaštitne maske u Italiju, a Nemačka je preuzela neke pacijente iz Italije i susedne Francuske.

Nakon prvobitnog "šoka", ipak je dogovorena zajednička nabavka medicinske opreme, kao i novac za istraživanje vakcine protiv korona virusa koja će biti dostupna širom sveta.

Evropska komisija je takođe privremeno suspendovala pravila evrozone o državnom dugu, čime je zemljama članicama omogućeno da potroše ono što je potrebno da bi preživele epidemiju najbolje što mogu.

Dogovorena je finansijska pomoć zemljama članicama i zemljama u procesu pristupanja kroz izmenu okvira EU Fonda za solidarnost.

Najavljena je i pomoć za zemlje Zapadnog Balkana, a kao podršku borbi protiv krize izazvane korona virusom EU će za Srbiju izdvojiti 93,4 miliona evra.

Slobodan Zečević iz Instituta za evropske poslove kaže za Tanjug da je evropska integracija na raskrsnici i da se postavlja pitanje da li će se ići u dalju integraciju ili će se sve završiti dezintegracijom.

Kako kaže, Italijani prvi neće gledati na EU istim očima i sigurno će postaviti pitanje da li bi trebalo da izađu iz zajednice i počnu da vode svoju politiku.

"To je pitanje koje će postaviti i Marin Le Pen u Francuskoj", kaže Zečević.

On navodi da na početku krize sa korona virusom nije bilo unutrašnje solidarnosti, sem sporadičnih slučajeva, poput onog kada je Nemačka primila pacijente iz Francuske.

Kriza je, ističe on, pokazala i da zemlje članice EU ne raspolažu strateškim resursima jer su svoju proizvodnju prebacile u Kinu, što je još jedna ozbiljna tema za razmišljanje u budućnosti.

Kad je reč o Srbiji, kaže da je naša zemlja možda očekivala veću pomoć od EU, da je u krizi bila prepuštena sama sebi i da se tako okrenula pre svega Kini.

Podseća, međutim, da je EU Srbiji dala odobrenje da može da koristi sva sredstva iz IPA fondova u borbi protiv korona virusa, a koja, kako navodi, nisu mala.

Analitičar Dejan Vuk Stanković kaže za Tanjug da samo za one koji i dalje robuju ideološkim, evrofanatičnim iluzijama, nedostatak evropske solidarnosti predstavlja iznenađenje.

"Očigledno da se nova evroadministracija nije ni konsolidovala, a i sama Unija se nalazi u jednoj vrsti previranja oko svoje budućnosti pa je i teško da sve komplikovane mehanizme aktivira i pruži pomoć u ovoj epidemiji", smatra Vuk Stanković.

Dodaje da treba biti i krajnje realan, jer je ovo "prvi susret sa ovakvom vrstom pandemije na evropskom tlu", te je stoga spreman i efikasan odgovor "neočekivan".

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...