Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 18.Jun.2010, 16:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Medvedev: Više svetskih rezervnih valuta

SANKT-PETERBURG -

Predsednik Rusije Dmitrij Medvedev rekao je danas u Sankt-Peterburgu, na otvaranju 14. Međunarodnog ekonomskog foruma, da se posle krize svet neće vratiti pređašnjim modelima razvoja i založio se da se broj svetskih rezervnih valuta poveća, a da u njih treba uključiti kineski juan, indijsku rupiju i rusku rublju.

On je predočio da se "raspalo ono što je izgledalo postojano, pukli su mehurovi koji su stvorili iluziju procvata. Isparili su mitovi koji >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << su izgledali kao realnost".

Medvedev se obraća učesnicima ekonomskog foruma

Otpisano oko 1,8 biliona dolara

Rusija će ukinuti porez za strance

Rusija će iduće godine ukinuti porez na kapitalnu dobit za dugoročne strane investicije sa ciljem uspostavljanja preko potrebnog "investicionog buma", izjavio je Medvedev.

Medvedev je takođe obećao da će `olabaviti` uticaj države nad ekonomijom putem uvođenja veće konkurentnosti i smanjenja broja strateških preduzeća pod kontrolom države za pet puta, što predstavlja oštar zaokret u poređenju sa politikom njegovog prethodnika, a sadašnjeg premijera Vladimira Putina, prenela je agencija AP.

Cilj ovih odluka je privlačenje velikih stranih investicija, bez kojih je ruska ekonomija, zavisna od izvoza nafte i gasa, koja je prošle godine oslabila blizu osam odsto, osuđena na stagnaciju, ukazao je Medvedev.

Medvedev je ustao protiv preovlađujuće uloge države u ruskoj ekonomiji koja je dramatično uvećana tokom osmogodišnjeg predsednikovanja Putina.

Prvi put za dugi niz godina počelo je da se naglas govori o neophodnosti strukturnih reformi ne samo u zemljama u razvoju, već, pre svega, u razvijenim zemljama, kazao je Medvedev.

Današnje plenarno zasedanje, koje je posvećeno stanju svetske ekonomije i koje se održava pod devizom "Promenili smo se", pokušaće da nađe odgovore na pitanja, kao što su: kako su se promenili svet i pojedine zemlje pod uticajem krize, kako teče prilagođavanje konkurentskim okolnostima koje se menjaju, kako u tim okolnostima sarađuju vlasti i biznis, kako naći ravnotežu između kratkoročnih prioriteta i dugoročne strategije...

"Od našeg prethodnog susreta nije prošla samo godina dana, u međuvremenu se desilo nešto više. Mi smo se izmenili, jer se izmenio ceo svet. Svet koji sada gledamo ne liči na svet od pre pet, čak ni od pre godinu dana", ukazao je Medvedev.

Medvedev je podsetio da je "od početka krize u finansijskom sektoru otpisano oko 1,8 biliona (hiljada milijardi) dolara, što nadmašuje razmere bruto domaćeg proizvoda najvećeg broja zemalja zone evra".

Taj otpis je dvostruko veći od obima antikriznog fonda Evropske unije, rekao je on i dodao da "to još nije kraj i da finansijske institucije nastavljaju da beleže gubitke".

"Na svet se obrušio talas problema, stotine i hiljade korporativnih bankrota. Liberalizam u svetu je zamenjen umerenim, a negde i ne tako umerenim protekcionizmom", konstatovao je Medvedev i podvukao da "visoki rejting više ne garantuje investitorima pouzdanost uloga".

U takvoj realnosti, kada kriza suverenog duga i budžetskih deficita preti razvijenim ekonomijama, menjaju se ekonomski modeli, finansijska arhitektura, tehnologije, socijalni instituti. Elastičnost i adaptivnost su reči koje su postale znatno popularnije od pojmova stabilnosti i predvidivosti, čemu se ne raduju svi, rekao je Medvedev.

"Promene će se nastaviti i jedino što se u tim promenama može s apsolutnom tačnošću tvrditi je da se ne možemo vratiti nazad, na pređašnji poredak i pređašnje modele razvoja", zaključio je Medvedev.

Makedonski predsednik Đorđe Ivanov u razgovoru sa Medvedevom

Više svetskih rezervnih valuta

I Makedonija u "Južnom toku"

Ruska energetske kompanija "Gasprom" pristala je da uključi Makedoniju u projekat izgradnje gasovoda "Južni tok", izjavio je danas predsednik Makedonije Đorđe Ivanov za vreme razgovora s Dmitrijem Medvedevom.

Makedonski lider je, kako je prenela agencija Itar-Tas, istakao značaj priključenja "Južnom toku" za njegovu zemlju.

"To otvara mogućnosti za dobijanje jeftinijih energenata, što će energetsku situaciju u zemlji učiniti stabilnijom", ukazao je Ivanov.

Broj svetskih rezervnih valuta mora biti povećan, pri čemu u njih treba uključiti kineski juan, indijsku rupiju i rusku rublju, izjavio je Medvedev.

Viševalutni portfelj, uz učešće dolara, evra i ostalih sadašnjih rezervnih valuta , kao i juana, rupije i rublje, mora postati srž budućeg svetskog finansijskog sistema, rekao je Medvedev.

"Stojimo na realnim pozicijama- neka valuta treba da postane rezervna samo tada, kada postane atraktivna", ukazao je on.

"Do pre dve do tri godine o tome nije ni razmišljano, ali sada ne možemo izbeći razmatranje tog pitanja, naročito ako se uzme u obzir stanje kineske ekonomije. Isto to se može reći i za rupiju i donekle za rublju", naglasio je Medvedev , odgovarajući na pitanje da li juan može postati nova rezervna valuta.

On je, na pitanje o izgledima za dolar, odgovorio da "dolar nije univerzalan, ali da je to najveća i najjača svetska valuta i rezervna valuta. `Što se tiče koliko je valuta neophodno, to je pitanje ekonomske prakse. Prošle godine smo odustali od dolara koji nije dobro stajao", podsetio je Medvedev.

"Smatram da će , ukoliko formiramo takav sistem u kojem će dolar držati solidnu poziciju, evro se stabilizovati i biti korišćene i druge rezervne valute koje tek treba da budu formirane, naš svet izgledati znatno stabilnije i naše ekonomije biti uspešnije", predočio je Medvedev.

Panel o budućnosti tržišta gasa

Danas će jedno od glavnih događanja na forumu biti panelno zasedanje pod nazivom "Globalna energija: Budućnost tržišta gasa" na kojem će biti razmotrene perspektive svetskog tržišta prirodnog gasa, najnovijih tehničkih i tehnoloških dostignuća u toj oblasti i diversifikacija puteva isporuka tog energenta.

Paralelno će se održati zasedanje pod nazivom "Finansije posle krize", na kojem će učesnici razmotriti pitanje uspostavljanja stabilnog finansijskog sektora bez kojeg se svetska ekonomija ne može osećati zaštićenom.

Večernje diskusije će biti posvećene perspektivama saradnje u vojnoj oblasti i promenama na tržištu oružja.

Takođe će biti reči i o drugim temama, kao što su reformisanje penzionih sistema, razvoj poljoprivrednog sektora, tržišta rada, budućnosti telekomunikacija.

Na Ekonomskom forumu u Sankt-Paterburgu učestvuje više od 50 stranih delegacija, uključujući bezmalo 2.400 učesnika iz Rusije i sveta.

Učešće u poslovnom programu foruma potvrdio je 1.121 predstavnik stranih i 1.313 predstavnika ruskih kompanija.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...