Izvor: N1 televizija, 17.Jul.2017, 19:41   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Masovna hapšenja - borba protiv kriminala ili za publicitet

Trista šezdeset ljudi lišeno je slobode prethodnih dana u okviru policijske akcije Ares. Ovo je samo jedna u nizu akcija koje sprovodi policija, a koje rezultiraju privođenjima velikog broja ljudi. Činejnica da većina privedenih međusobno nema nikakve veze, izaziva sumnju da je razlog za masovna hapšenja - samo policijski marketing.

Izvor: N1

Šta je zajedničko za potencijalnog dilera narkotika, mogućeg pedofila ili silovatelja i osumnjičenog za razbojništvo. >> Pročitaj celu vest na sajtu N1 televizija << Osim činjenice da su možda kriminalci, često ih vezuju policijske akcije u kojima su privedeni. Epilog akcije Ares, sprovedene prethodnih dana, je 360 privedenih, više od 150 kilograma narkotika, puške, pištolji, municija.

"Ovde se kaže 360 uhapšenih i mislim da ljudi treba da znaju da je to 360 lišenih slobode i sprovedenih javnom tužiocu, nakon čega se odlučuje da li će protiv tih lica biti određen pritvor. Čak i pritvor ne može biti sam sebi svrha, a često se pritvor doživljava kao početak i kraj krivičnog postupka što je vrlo loše", kaže advokat Jugoslav Tintor.

U prilog toj tezi govore i zvanični podaci državnih organa.

U prvoj polovini ove godine iz budžeta Ministarstva pravde je za neosnovane pritvore, po sudskim predsuama, isplaćen 361 milion dinara. Na vansudska poravnanja dato je još 14 milona. Sudove su takvi postupci koštali još 411 miliona dinara, dok tužilaštva, koja su bila dužna da obezbede dokaze, iz budžeta nisu platila ništa.

Do prvog masovnog hapšenja došlo je 2003. godine, kada je, nakon ubistva tadašnjeg predsednika vlade Zorana Đinđića, u akciji Sablja, privedeno 11.665 osoba.

Ali, sa masovnim hapšenjima ljudi koji međusobno nemaju nikakve veze počelo se 2009. godine, kada je pokrenuta akcija Morava, u kojoj je, u nekoliko nastavaka, privedeno više od 1.700 ljudi. Ministarstvo unutrašnjih poslova tada je vodio Ivica Dačić. Na sličan način se nastavilo - akcijama Skener, Rezač, Grom i drugima. Takva praksa nije strana ni u demokratski razvijenim zemljama, na primer u SAD. Ali, razlika postoji.

"Njihova imigraciona služba za jedno konrketno krivično delo uhapsila je više od 1.300 ljudi i ovo što deluje kod nas gde imamo masovna hapšenja za više krivičnih dela, što je veoma tesko procesuirati kasnije i pred tužiocem i pred sudom, deluje besmisleno i kao neka vrsta političke kampanje što ne ide u prilog evropskim integracijama i borbi protiv kriminala u Srbiji", smatra Saša Đorđević iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.

A kakvu poruku policija šalje masovnim hapšenjima? Da li se radi samo o kampanji ili su im motivi drugačiji? Sudije smatraju da je to neuobičajeno i deluje kampanjski.

"Mogu da razumem da pojedine državne službe žele da poboljšaju percepciju građana o svom radu i da možda stimulišu veće poverenje građana, ali nisam sigurna da takve vrste aktivnosti rađaju veće poverenje, možda čak rađaju zabrinutost da se radi kampanjski, a ne sistematično, kako to proizilazi iz ustavnih i zakonskih nadležnosti", kaže Dragana Boljević iz Društva sudija Srbije.

Do konkretnih podataka o tome koliko je osoba pušteno iz pritvora bez optužnice, koliko ih je oslobođeno ili je tužilaštvo odustalo od optužnice u ovim konkretnim slučajevima je gotovo nemoguće doći, jer policija nije saopštila imena privedenih, na osnovu kojih podaci mogu biti zatraženi, niti su svi procesi pravosnažno završeni, pa konkretnog epiloga još nema.

Nastavak na N1 televizija...