Izvor: B92, 28.Avg.2020, 17:33
Marš na Vašington - Dan kada su Afroamerikanci "imali san“
Luterove reči odzvanjaju i danas u eri pokreta "Crni životi su važni" i jeku antirasističkih protesta širom Sjedinjenih Američkih Država, i podsećaju na dugu istoriju borbe za jednakost i građanska prava Afroamerikanaca.
Na pločniku Memorijalnog centra Abraham Linkoln u Vašingtonu uklesane su tri reči: "Ja imam san".
Izgovorio ih je 28. avgusta 1963. godine Martin Luter King mlađi, koji će postati tek jedan od dvojice Amerikanaca čiji se rođendan slavi >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << kao nacionalni praznik.
Luterove reči odzvanjaju i danas u eri pokreta "Crni životi su važni" i u jeku antirasističkih protesta širom Sjedinjenih Američkih Država, i podsećaju na dugu istoriju borbe za jednakost i građanska prava Afroamerikanaca.
"Ja imam san da će moje četvoro dece jednoga dana živeti u zemlji u kojoj niko o njima neće donositi sud na osnovu boje kože, nego na osnovu njihovih osobina. Danas imam san...", izgovorio je Luter pred oko 250.000 ljudi na skupu "Marš na Vašington za poslove i slobodu".
Bila je sreda.
Reka ljudi se slivala ka vašingtonskom parku Nešnal Mol, na još jedan u nizu, ispostaviće se, najmasovniji protest te godine.
Od maja do avgusta 1963. u više od 200 američkih gradova, organizovano je 1.340 protesta.
Prvobitno mesto održavanja bilo je stepenište kod zgrade američkog Kongresa, ali je odlučeno da skup bude pomeren ispred Linkolnovog memorijala - politički manje osetljive lokacije, odakle se lakše upravljalo demonstrantima.
Na ideju za organizovanje velikog političkog skupa u Vašingtonu prvo su došli Filip Rendolf i Bajard Rastin 1961. Dve godine kasnije, u realizaciji su im pomogli i drugi aktivisti.
Afroamerikanaca je bilo najviše, ali su im se u borbi za građanska prava, pridružili i ljudi drugih nacionalnosti i veroispovesti.
Pored istaknutih vođa pokreta za građanska prava iz takozvane "Velike šestorke", na protestu su govorili i drugi aktivisti, verski lideri i sindikalisti.
Poslednji je mikrofonu pristupio 34-godišnji doktor Martin Luter King mlađi.
Na stepeništu ispred Linkolnovog memorijala, održao je sedamnaestominutni govor - "Ja imam san".
Pogledajte video o tome kako je Muhamed Ali govorio o problemu rasizma
Reagovanje Džona Kenedija, koji je ceo događaj pomno pratio na televizoru iz Ovalne sobe, u zapadnom krilu Bele kuće, bila je - "dobar je, prokleto je dobar".
Međutim, američka administracija se nimalo nije radovala protestu.
Prvi odgovor na najavljeni "Marš na Vašington", bio je pritisak na "crne vođe" da odustanu od njega.
Na sastanku u junu 1963. godine - u Beloj kući, Kenedi je rekao Martinu Luteru Kingu i ostalim liderima pokreta za građanska prava da ne želi "veliku predstavu u prestonici" jer će to zakomplikovati napore za donošenje Zakona o građanskim pravima.
Ovaj dugoočekivani zakon, koji bi ukinuo segregaciju - rasistički sistem aparthejda u većem delu američkog juga, prethodno je najavljen s namerom da se ljudi sklone sa uličnih protesta.
Pošto su pregovori propali, predsednik Kenedi je naredio najveću mobilizaciju bezbedonosnog državnog aparata od Drugog svetskog rata, ne bi li sprečio da demonstracije prerastu u masovne nerede.
Razrađena su najmanje 72 scenarija, ako nešto krene po zlu.
Uoči marša, centar Vašingtona je vrveo od policije, a svaka državna institucija je bila zaštićena.
Očekivao se veliki broj hapšenja, pa su lokalne sudije dežurale.
Naposletku, protest je okončan bez incidenata.
Tokom dana su uhapšene samo tri bele osobe.
Kenedi je posle marša, u Beloj kući, primio lidere i govornike sa protesta, iako je istog jutra odbio prijem jer nije želeo da bude povezan sa demostracijama za koje se sumnjalo da mogu da postanu nasilne.
Godinu dana nakon Marša na Vašington - 1964, donet je Zakon o građanskim pravima, kojim je zabranjena rasna diskriminacija i segregacija prilikom zapošljavanja.
Usledio je još jedan talas borbi naredne godine, ovoga puta za pravedniji izborni sistem. Obeležila su ga tri marša u Alabami, od Selme do Montgomerija, dužine 84 kilometara.
Kongres je leta 1965. godine usvojio novi Zakon o pravu na glasanje, čime je zabranjena rasna diskriminacija pri glasanju i obezbeđena još jedna pobeda pokreta za građanska prava.
Pogledajte video o slučaju rasima u Novom Sadu
Rođen je kao Majkl King Mlađi - 15. januara 1929. godine, u svešteničkoj porodici, u Atlanti na jugu SAD.
Tada je u južnim američkim državama na snazi bila segregacija - odvajanje objekata, usluga i mogućnosti po rasnoj osnovi, kao i Zakon Džima Kroua koji je osporavao jednaka prava za crnce.
Upisao je koledž sa 15 godina, a sveštenik baptističke crkve u Montgomeriju, u Alabami, postao je 1954. godine.
Godinu dana kasnije doktorirao je na Univerzitetu u Bostonu sa disertacijom "Upoređivanje koncepcije Boga u razmišljanjima Pola Tiliča i Henrija Nelsona Vimena".
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Izvor: BBC News na srpskom
.jpg)
