Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 29.Sep.2010, 10:21   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Manjinska vlade desnice u Holandiji

AMSTERDAM -

Nakon više od stotinu dana pregovora, lideri dve holandske stranke desnog centra postigli su sporazum o formiranju manjinske koalicione vlade, prve ovakve u Holandiji od Drugog svetskog rata, kojoj je podršku najavila i antiislamistička Partija slobode Gerta Vildersa.

Sporazum o formiranju manjinske vlade postigli su kasno sinoć lideri Narodne stranke za slobodu i demokratiju Mark Rute i Hrišćansko-demokratske stranke Maksim Ferhagen, ali on danas mora dobiti >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << potvrdu u samim strankama, što, kako se očekuje, neće biti lako.

Gert Vilders

Problema može biti posebno kod Ferhagenovih demohrišćana, među kojima su mnogi u poslednje vreme glasno izražavali neslaganje u vezi sa saradnjom s Vildersom.

Za sada još nije jasno koje su ustupke Ruteovi liberali i demohrišćani morali učiniti da bi dobili Vildersovu podršku, ali postoje indicije da će doći do drastičnog smanjenja troškova namenjenih različitim programima za integraciju imigranata.

Vilders, koji je Kuran uporedio sa "Mojom borbom" Adolfa Hitlera i koji zbog pretnji muslimanskih imigranata u Holandiji živi pod stalnom policijskom zaštitom, najavio je da će nova vlada voditi "istorijsku politiku" koja će se "po mnogim pitanjima veoma razlikovati od dosadašnje".

"Ko bi, pre svega nekoliko godina, rekao da će Partija slobode imati izuzetan uticaj na vladu", zapitao je on.

Ni sami detalji sporazuma liberala i demohrišćana još nisu poznati, i trebalo bi da budu zvanično objavljeni u četvrtak, nakon razgovora parlamentarnih frakcija ovih stranaka zakazanih za danas.

Prema holandskim medijima, sporazum podrazumeva smanjenje budžetskog deficita sa 18 na 16 milijardi evra, što će biti sprovedeno najverovatnije zamrzavanjem plata državnih službenika i izmenama u funkcionisanju ministarstava, lokalnih vlasti i policije, koja bi, za razliku od ostalih sektora, trebalo da bude pojačana sa 3.000 novih pripadnika.

Spekuliše se, takođe, da bi novi premijer Holandije trebalo da bude Rute, jer je njegova stranka najjača u parlamentu, dok bi demohrišćani mogli da zadrže resor finansija, ministarstvo koje su vodili i u prošloj vladi Jana-Petera Balkenendea.

Hrišćansko-demokratska stranka formirana je spajanjem tri verske stranke, za koju etička pitanja često imaju veću važnost u unutrašnjim previranjima od uobičajenih podela na levicu i desnicu o pitanju privredne ili socijalne politike.

Neki od članova ove stranke strahuju da bi saradnja s Partijom slobode dovela do daljih etničkih podela u holandskom društvu, umesto da reši probleme između građana holandskog porekla i onih proisteklih iz imigracije.

Formiranje vlade Holandije imaće veliki značaj i za nastavak evropskih integracija Srbije, jer je jedino ova zemlja do sada bila uzdržana o pitanju prosleđivanja kandidature Srbije za članstvo u Evropskoj uniji na analizu Evropskoj komisiji, pozivajući se upravo na "tehnički karakter" sadašnje vlade.

Pitanje prosleđivanja srpske kandidature Komisiji trebalo bi da bude na stolu ministara spoljnih poslova EU kada se 26. oktobra budu sastali u Luksemburgu, u okviru redovnog mesečnog sastanka Saveta za spoljne poslove Unije.

Odluku o stavljanju kandidature Srbije na agendu ovog sastanka donelo je belgijsko predsedavanje EU nakon usvajanja rezolucije o mišljenju Međunarodnog suda u Hagu o legalnosti jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova koju su usaglasili Beograd i Brisel.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...