Izvor: Southeast European Times, 11.Avg.2011, 01:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Makedonija postigla napredak u lustraciji
Poslednji otkriveni špijun nekada zastrašujuće jugoslovenske tajne policije je direktor Instituta za otvoreno društvo Vladimir Milčin.
10/08/2011
Miško Taleski za Southeast European Times iz Skoplja – 10.8.2011.
Makedonija je otišla još korak napred u procesu lustracije, saopštavajući dosije treće osobe koja je svojom voljom sarađivala sa jugoslovenskom tajnom policijom sedamdesetih i osamdesetih godina.
Prvobitno Komisija za lustraciju >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << nije dala bilo kakve lične detalje o doušniku, osim naziva dosijea „dramaturg“.
Međutim, prepoznavši se u dosijeu, pozorišni reditelj Vladimir Milčin, poznatiji kao direktor Instituta za otvoreno društvo Džordža Soroša, užurbano je organizovao konferenciju za novinare, proglašavajući sebe žrtvom, a ne saradnikom.
„U političkom linču stradaju procedure, zakon, demokratija, čak i ljudi. Moje dostojanstvo nije zaštićeno zato što sam obeležen [kao krivac] pre dobijanja potvrde o dosijeu“, rekao je Milčin.
On je takođe insistirao da su prekršena proceduralna pravila, s obzirom na njegov zahtev iz 2000. da taj dosije ostane tajan do 2047. godine. Tadašnja vlada mu je odobrila zahtev.
„Zahtev... se odnosi na zaštitu tajnosti u vezi sa javnošću, a ne na institucije koje moraju da postupaju u skladu sa zakonom. Zapravo, on se predstavio javnosti na konferenciji za novinare, dok smo mi dosledno štitili identitet te osobe“, rekao je predsednik Komisije za lustraciju Tome Adžijev za SETimes.
On je dodao da je, s obzirom na osetljivost teme, Komisija posebno rešena da sledi sve zakone i procedure. „Nijedan slučaj nije politički motivisan ili instrumentalizovan. Ako negde napravimo grešku sudovi su tu da nas isprave“, rekao je Adžijev.
Pored toga, Komisija je zaključila da je Milčinov zahtev neistinit. Njegov dosije na 217 strana sadrži informacije koje je davao operativcima tajne policije. Oni su ga klasifikovali kao osobu sa „anarhističko-liberalnim stavovima“, što je, kao i sa drugim takvim doušnicima, predstavljalo plodno tle za špijuniranje disidenata kao što je glumac Risto Šiškov.
Politička analitičarka Biljana Vankovska pozdravila je lustraciju Milčina i objasnila da to nije kaznena, nego preventivna mera. Međutim, ona takođe tvrdi da taj slučaj više služi za ublažavanje negativnih javnih reakcija vezanih za nedavnu amnestiju datu četvorici albanskih osumnjičenika za ratne zločine.
„To je očigledno vezano za odvlačenje pažnje javnosti, s obzirom da je Milčin stvorio puno antipatije u delu javnosti“, rekla je Vankovska za SETimes.
Ona je mislila na to što je Milčin navodno finansirao kampanje svoje političke stranke novcem Soroš fondacije, kao i aktivnosti vlasnika A1 TV Velije Ramkovskog, za koje je krivično optužen.
Novinar Saše Ivanovski kaže da društvo generalno podržava nastavak lustracije, koju vidi kao pozitivan i neophodan proces koji je u suštini preventivan.
„Stotine Makedonaca upućivane su u zloglasne gulage kao što je Goli Otok, zbog svojih izloženih nacionalnih i političkih ideala, i nagomilani bol i gnev njihovih porodica su razumljivi. Samo ispravnim daljim sprovođenjem lustracije očistićemo društvo tih [struktura] koje ga truju“, rekao je Ivanovski za SETimes.
Adžijev je objasnio da, po zakonu, svako ko se nalazi na javnoj funkciji mora da podnese pisanu, overenu izjavu da nije sarađivao sa bivšim tajnim službama. Zakonom je predviđena trogodišnja zatvorska kazna za lažne izjave.
Kao i Milčin, špijun koji je prethodno otkriven i predsednik Ustavnog suda Trandafil Ivanovski takođe je porekao da je bio saradnik. Ivanovski je, međutim, saopštio da će se žaliti na svoj slučaj u Sudu za ljudska prava u Strazburu.
Nastavak na Southeast European Times...
