Izvor: RTS, 27.Apr.2014, 08:39   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Makedonci biraju predsednika i parlament

U Makedoniji održani prevremeni parlamentarni izbori i drugi krug predsedničkih izbora. Odziv birača do 13 časova na predsedničkim izborima je 27,05 odsto, a 30,93 odsto na parlamentarnim, saopštila je Državna izborna komisija.

U drugi krug predsedničkih izbora prošli su Ivanov, koji je u prvom krugu osvojio više od 50 odsto glasova izašlih birača, i kandidat Socijaldemokratskog >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << saveza Makedonije (SDSM) Stevo Pendarovski koga je podržalo 35,5 odsto glasača.

Ankete i pred drugi krug Ivanovu su davale prednost, a analitičari smatraju da su rezultati od 13. aprila (prvi krug predsedničkih izbora) pokazali da je Ivanov premašio rezultate VMRO-DPMNE iz 2011. godine, dok Pendarovski nije uspeo da pridobije neopredeljene glasače, pristalice drugih partija i etničkih grupa, pa ni da ponovi rezultat SDSM iz 2011.

Ocenjuje se da je na to najviše uticala nadmoćna kampanja VMRO-DPMNE, odnosno neravnopravan odnos na medijskoj sceni i u resursima.

"Kampanja Ivanova, po osvojenom glasu, koštala je četiri ili pet puta više u odnosu na njegove političke rivale. Ako simpatizeri DUI (albanska Demokratska unija za integraciju) u ovom krugu budu sledili nalog partije o bojkotu predsedničkih izbora, postoji veoma mala verovatnoća da će doći do preokreta", ocenio je analitičar Sašo Klekovski.

Više od 1,7 miliona Makedonaca s pravom glasa, takođe, na 3.480 biračkih mesta u zemlji glasa za 123 poslanika u šest izbornih jedinica po proporcionalnom sistemu. Tri poslanika će biti izabrana iz dijaspore, prema većini glasova. Poslanici se biraju na četiri godine. Da bi glasanje bilo uspešno, najmanje 40 odsto birača mora da izađe na izbore.

U središtu izborne kampanje za osme opšte izbore od kako je Makedonija 1991. godine stekla nezavisnost i treće prevremene zaredom, bili su ekonomija, socijalna pitanja i demokratski standardi.

Glasači generalno biraju između nacionalističke partije centra VMRO-DPMNE Nikole Gruevskog, koja je na vlasti već osam godina, i socijaldemokrata koje predvodi Zoran Zajev, čija kampanja je bila zasnovana na obećanjima ekonomskih, socijalnih i demokratskih reformi.

Imajući u vidu da je funkcija predsednika u Makedoniji mnogo manje moćna od premijerske, parlamentarni izbori se smatraju mnogo važnijim, jer će se posle njih znati novi predsednik Vlade, što je najvažnije političko mesto u zemlji.

Premijer praktično ima glavnu reč u svim unutrašnjim i međunarodnim pitanjima, iako predsednik ima pravo da odbije da potpiše neki zakon koji usvoji vladajuća većina u parlamentu.

Predsednik vlade se, kao i svi članovi vlade, bira u Skupštini (Sobranju).
Pogledaj vesti o: Izbori

Nastavak na RTS...