Izvor: B92, 28.Mar.2014, 15:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
MSP: Tuđman želeo i izazvao rat
Hag -- U nastavku rasprave pred Međunarodnim sudom pravde zastupnici Srbije ocenili da je hrvatska tužba protiv vlasti u Beogradu "očigledno lažna" i "jednostrana".
Vejn Džordaš je naznačio da je Hrvatska ponudila "karikaturalnu priču o raspadu Jugoslavije i genezi nasilja, koja počinje sa zlikovcem, kao u filmovima o Džejmsu Bondu, u liku (predsednika Srbije Slobodana) Miloševića koji, okružen saradnicima - Šešeljem i drugima - raspiruje vatru ekstremnog srpskog nacionalizma >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << sa užasnim genocidnim posledicama".
"Problem je, međutim, što je Hrvatska iz te priče uklonila svaki trag Tuđmanovog (Franjo, predsednik Hrvatske) otrovnog režima... Nećete čuti ništa osim zaglušujuće tišine o Tuđmanovoj izričitoj podršci fašističkoj NDH ili o njegovim razmatranjima 'genocidnih promena' smišljenih da donesu 'harmoniju u nacionalnu strukturu'", podvukao je Džordaš.
Po njegovom tumačenju, Hrvatska traži od najvišeg suda UN da "zanemari da su Tuđman i njegov režim eskalirali nasilje, podstakli plamenove etničke mržnje i ohrabrile hrvatske snage da progone srpske civile". Tuđman bi, da je poživeo, bio optužen za ratne zločine, rekao je Džordaš, pozivajući se na izjavu nekadašnjeg zamenika glavnog tužioca Haškog tribunala Grejema Bluita (Graham Blewitt).
Srpski zastupnik rekao je da je "Tuđman sam želeo i izazvao ovaj strašni rat kako bi ustanovio nezavisnu Hrvatsku koju je očajnički želeo".
Kao dokaz za to, Džordaš je citirao izjavu bivšeg ministra unutrašnjih poslova Hrvatske Josipa Boljkovca da su "1991. bili napadnuti Srbi i Jugoslavija, ne Hrvatska" i da je "Tuđman želeo rat po svaku cenu".
Na suđenju ratnom gradonačelniku Osijeka Branimiru Glavašu, optuženom za zločine na Srbima, Boljkovac je, po pravnom timu Srbije, 2009. rekao i da "rat nije bio nužnost, nego namera", te da su "po Tuđmanovom konceptu, Srbi morali da nestanu iz Krajine".
Tu izjavu Tuđmana, izrečenu na sastanku sa vojnim komandantima na Brionima 31. jula 1995, Srbija je više puta tokom rasprave označila kao ključni dokaz za svoju kontratužbu da su hrvatske vlasti i snage počinile genocid nad krajiškim Srbima tokom operacije Oluja, 4. i 5. avgusta 1995. Po Srbiji, Tuđmanove reči potvrda su da je on imao "genocidnu nameru" da srpsko stanovništvo Kninske krajine delimično uništi.
Vilijam Šabas (William Shabas) podvukao je danas u ime Srbije da je upravo u prepisu sastanka na Brionima, koji je sam Tuđman snimao, razlika između hrvatske tužbe i srpske kontratužbe.
"Kontratužba je izložila snažne i ubedljive dokaze da je napad na krajiške Srbe bio smišljen na najvišim nivou hrvatske države; da je bio izraz lične politike predsednika Tuđmana da eliminiše Srbe iz Krajine i naseli ceo region Hrvatima; da je ta namera izraz njegovog rasističkog pogleda na Srbe i druge", naglasio je Šabas.
S druge strane, Hrvatska se, zato što nema tako snažan i direktan dokazni materijal, oslanja na objedinjavanje "relativno malih i izolovanih incidenata" iz kojih nastoji da indirektno izvede "genocidnu nameru" srpskih vlasti i snaga.
U prepodnevnom delu današnje rasprave, zastupnik Džordaš dokazivao je i da, nasuprot tvrdnjama Hrvatske, ni u jednoj presudi Haškog tribunala srpskim političkim, vojnim ili policijskim zvaničnicima nije bilo utvrdeno da su imali nameru ili pokušali da unište Hrvate kao etničku grupu.
Podsetio je da je Tribunal u presudi bivšem lideru Republike Srpske Krajine Milanu Martiću utvrdio postojanje udruženog zločinačkog poduhvata, u kojem je učestvovao i predsednik Srbije Milošević, ali čiji cilj nije bio, kako su tvrdili hrvatski predstavnici, da se "uništi hrvatsko stanovništvo ubistvima i uklanjanjem" sa teritorije predviđene da uđe u novu srpsku državu.
"Potpuno suprotno, utvrđeno je postojanje udruženog zločinačkog poduhvata radi deportacije i prisilnog premeštanja Hrvata, ali ne i njihovog uništenja", podvukao je Džordaš.
Podsetio je i da su i Jovica Stanišić i Franko Simatović, koji su presudom Martiću označeni kao ključni učesnici u tom zločinačkom poduhvatu, bili oslobođeni krivice za zločine u Hrvatskoj na kraju suđenja pred Tribunalom.
Džordaš je odbacio i tvrdnju Hrvatske da tokom rata nije bilo borbi, već samo napada na nenaoružane civile i nevine žrtve. Dokaze o "dobro naoružanoj i motivisanoj hrvatskoj vojsci", izvedene u procesima pred Tribunalom, nazvao je "kristalno jasnim".
I hrvatski istoričar Davor Maja, po Džordašovim rečima, ustanovio je, na primer, da je u Vukovaru u jesen 1991. bilo 5.000 hrvatskih boraca; da je ubijeno 1.200 vojnika JNA i 879 Hrvata, te da su hrvatske snage uništile 300 do 500 oklopnih vozila, 200 tenkova i do 25 aviona.
Komentarišući hrvatsku tvrdnju o 12.500 ubijenih Hrvata tokom sukoba u toj državi, zastupnik Srbije primetio je da je hrvatska delegacija propustila da naznači da je veliki broj žrtava pao u borbama. Džordaš je citirao hrvatskog demografa Živića, po kojem je ubijeno 8.147 vojnika i oko 4.500 civila.
"Sve je to tragično i užasno, bez dileme. To se događa kada neodgovorni egomanijaci vode zemlje, koriste i zloupotrebljavaju svoja stanovništva isključivo za veličanje sopstvene ličnosti, u pokušaju da ostave trag u istoriji ... Ali, to nije genocid. Činjenice se ne uklapaju, ni zakoni se ne uklapaju. Niko, čak ni Hrvatska, stvarno ne veruje u to", zaključio je Džordaš.
Srbija će u popodnevnom delu rasprave ukazati na dokaze kojima će potkrepiti svoju kontratužbu i izložiti završne argumente.
Hrvatska je tužbu protiv tadašnje SR Jugoslavije podnela u julu 1999, tvrdeći da su vlasti u Beogradu za vreme rata na hrvatskoj teritoriji 1991. počinile genocid nad Hrvatima. Srbija je u januaru 2010. sudu predala kontratužbu da su hrvatske vlasti i snage u avgustu 1995, tokom operacije Oluja, počinile genocid nad srpskim stanovništvom Kninske krajine.
Međunarodni sud pravde se u novembru 2008. oglasio nadležnim za tužbu Hrvatske protiv Srbije, posle rasprave u kojoj je srpski pravni tim tu nadležnost osporavao.
Posle višestruke razmene pisanih podnesaka, glavna usmena rasprava pred najvišim sudom UN počela je 3. marta, a završiće se 1. aprila kada će Hrvatska imati priliku da još jednom odgovori na srpsku kontratužbu.
Rok za donošenje presude ne postoji, ali se očekuje da će je 17 sudija doneti do kraja ove godine.
U tužbi protiv Srbije, Hrvatska tvrdi da je zvanični Beograd odgovoran za "etničko čišćenje" hrvatskih građana kao "oblik genocida" zato što je "direktno kontrolisao aktivnosti svojih oružanih snaga, obaveštajnih agenata i raznih paravojnih odreda koji su počinili zločine na teritoriji Hrvatske, u regionu Knina, istočne i zapadne Slavonije i Dalmacije".
Veliki broj građana Hrvatske je, navodi se u tužbi, prognan, ubijen, mučen ili nezakonito zatvoren, a uništeno je i mnogo imovine.
U prvoj verziji tužbe, Hrvatska je SRJ okrivila i za egzodus Srba tokom i posle operacije Oluja u avgustu 1995, ali je taj navod kasnije povukla.
Zvanični Zagreb je tužbom zatražio da Međunarodni sud pravde proglasi Srbiju krivom za kršenje Konvencije o genocidu i naloži joj da kazni sve počinioce i Hrvatskoj vrati kulturna dobra i plati joj ratnu odštetu u iznosu koji bi utvrdio sud.
U kontratužbi, Srbija tvrdi da su hrvatske vlasti počinile genocid tokom operacije Oluja, u nameri da potpuno ili delimično unište krajiške Srbe kao etničku grupu.
Genocid je, kako se navodi u kontratužbi Srbije, počinjen ubistvima i nanošenjem ozbiljnih fizičkih i psihičkih povreda pripadnicima srpske zajednice, te namernim stavljanjem Srba kao nacionalne grupe u situaciju smišljenu na njeno delimično fizičko uništenje.
Alternativno, Srbija je od suda zatražila da Hrvatsku proglasi odgovornom za zaveru za počinjenje genocida ili za to što je propustila i propušta da genocid spreči i kazni.
Saša Obradović: Spor ne zatvara vrata pomirenja dva naroda
Šef srpskog pravnog tima Saša obradović ocenio je da Srbija i Hrvatska sporom po uzjamnim tužbama za genocid pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu nisu zatvorile vrata za pomirenje dva naroda.
"Ako je Hrvatskoj zaista stalo do onoga do čega je ovde njihova zastupnica govorila, a to je pomirenje zasnovano na istorijskim činjenicama, onda smo mi dali podatke koji mogu da se provere...neka istraže da li su podaci Veritasa (o žrtvama) ispravni, to bi bilo najboji put za pomirenje dva naroda", rekao je Obradović Tanjugu.
On je istakao da je srpski pravni tim dostojanstveno predstavljao Srbiju od prvog dana kada se naš advokat Novak Lukić pojavio pred svedokom iz Hrvatske i izrazio žaljenje zbog svih žrtava.
Prema njegovim rečima, srpska strana je pokazala dostojanstvo ljudi koji su spremni da se suoče sa zločinima, koji ne zabijaju glavu u pesak pred prošlošcu nego teže da se sa njom sudoče.
"Mi smo ovde pokazivali da zločini izvršeni u istočnoj Slavoniji nisu genocid, ali nismo krili da su to zločini. Mi nismo tip naroda koji slavi zločine ni na Ovcari, ni u Lovasu ni u Škabrnji, kao što se u Hrvatskoj još proslavlja operacija Oluja", naglasio je šef srpskog pravnog tima.
Osvrćući se na usmeni deo procesa koji u Hagu traje od 1999. godine, Obradović je istakao da srpski tim u Hagu nije bio tim koji "trpi već uzvraća".
"Šta više zatražili smo od međunarodne zajednice, čiji je ovo sud, da otvori oči za zločine koji su izvršeni nad srpskim narodom u Hrvatskoj", napomenuo je Obradović.
On smatra da je taj postupak značajan, jer je Republika Srbija, kako je rekao, možda više nego ikad, u poslednjih 20 godina, pokazala da joj je stalo do Srba iz Hrvatske, do njihove tragedije i do dostojanstvonog zastupanja njihovih prava.
Protelikih dana, srpski pravni tim je, kako je naveo, primio dosta zahvalnosti od Srba iz Vukovara, Zdenkovca i od Udruženja izbeglica...
Obradović je napomenuo da je Srbija predložila sudu da tužba Hrvatske bude odbačena, jer Srbija ne može da odgovara za dela koja su izvršena pre njenog nastanka kao države u međunarodnim odnosima, 27. aprila 1992. godine.
Alternativno, ako sud ipak nadje da ipak ima nadležnost za period pre tog datuma, onda da tužbeni zahtev Hrvatske odbijem jer nema svoj osnov ni u činjecama, ni u pravu.
"Pored toga mi smo tražili da Sud oglasi operaciju Oluja genocidom na osnovu činjenica i dokaza koje smo sudu predali i izložili, kao i da se prema tome Hrvatska osudi za reparacije Srbima iz Krajine za zločine koje su tom prilikom pretrpeli, da se omogući njihov slobodan povratak i da se Oluja prestane slaviti kao nacionalni praznik", rekao je Obradović ukazujući na tužbeni zahtev Srbije.
On je prethodno u završinici druge runde usmene rasprave sublimirao najbitnije argumente i dokaze protiv Hrvatske za genocid i predstavio sudu tužbeni zahtev Srbije.
U utorak će Hrvatska imati priliku da usmeno odgovori na zahtev Srbije, nakon čega će zaključiti raspravu i narednih meseci utvrdjivati da su jedna ili druga država krive za povredu Konvencije o sprečavanju genocida.
