Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 19.Feb.2013, 14:49 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Loša državna uprava glavni generator korupcije
BEOGRAD -
Loša državna uprava je neposredni generator korupcije u društvu, i zato je podizanje kapaciteta dobre uprave najkraći put da se smanje rizici od korupcije, poručili su danas predstavnici nezavisnih regulatornih tela u uvodnom delu konferencije posvećene borbi protiv sistemske korupcije. Konferencija "Principi dobre uprave kao brana od korupcije" okupila je veliki broj domaćih i stranih eksperata, predstavnika civilnog društva i medija, koji su u velikoj meri saglasni >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << u oceni da je u Srbiji institucionalizovana loša uprava i da država i dalje ne preduzima neophodne korake da se postojeće stanje izmeni.
Predsednik Odbora Agencije za borbu protiv korupcije Zoran Stojiljković je, kao domaćin skupa, istakao da dobra uprava, između ostalog, mora podrazumevati odgovornost, kompetentnost i posvećenost javnom dobru, ali da Srbija nakon više od jedne decenije konsolidovanja demokratije u toj oblasti ne može da dobije prelaznu ocenu.
Zaboravljena prevencija
Stojiljković je konstatovao da se u srpskoj javnosti stvara utisak da je za suzbijanje korupcije, koja proističe iz loše uprave, dovoljna represivna delatnost, odnosno hapšenje i sudsko procesuiranje, dok se prevenciji ne pridaje gotovo nikakav značaj.
"Oni koji misle da se samo hapšenjem može rešiti stvar zapravo veruju u delotvornost principa pokvarenih jabuka, da se problem može rešiti tako što se iz korpe uklone trule jabuke, ali problem nastaje u voćnjaku, odnosno netransparentnoj javnoj upravi", rekao je Stojiljković.
Zaštitnik građana Saša Janković konstatovao je da su danas građani i administracija u Srbiji neprijatelji, ističući da su najčešći primeri loše uprave, koji imaju veze i sa korupcijom, ćutanje uprave i neizvršavanje konačnih odluka od strane organa uprave.
Janković je upozorio na paradoks koji je nastao donošenjem uredbe o posebnim naknadama za ubrzan rad, kojom su građani prinuđeni da plaćaju da dobiju neka akta, čime se institucionalizuje neefikasna i loša uprava.
On je istakao da je, sa stanovišta dobre uprave, neprihvatljivo postavljanje pomoćnika ministara koji nemaju nijednog dana iskustva u javnoj upravi.
"Mesto pomoćnika ministra nije političko i po zakonu je to vrh profesionalne piramide. Takvo postavljenje je šamar svakom profesionalcu u državnoj upravi. Ne može se u takvoj atmosferi očekivati od ljudi u upravi streme najvišim profesionalnim dostignućima", upozorio je Janković.
Podići nivo transparentnosti
I poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić kazao je da već godinama bez uspeha pokušava da političkim subjektima u Srbiji objasni da zemlje koje podignu nivo transparentnosti beleže dobre rezultate u borbi protiv korupcije.
"Bez greške mogu da kažem da koncentracija problema u vezi sa komunikacijom sa javnošću u organu uprave ili javnom preduzeću gotovo po pravilu pokazuje da imate posla sa korupcijom", rekao je Šabić.
Prema njegovim rečima, ko god ima problem da rezultate svog rada predoči javnosti zanimljiv je antikorupcijskim organima.
"Utopija je verovati da samo na integritetu može da počiva dobra uprava, primenu zakona mora da prati i malo sile i odgovornost, jer ako kršite zakon morate biti kažnjeni", istakao je Šabić, konstatujući sa žaljenjem da Vlada Srbije do sada nije naložila primenu nijednog od nekoliko stotina zahteva poverenika na koje nije dobijen odgovor.
Direktorka Agencije za borbu protiv korupcije Tatjana Babić pridružila se polemici o tome da li je represivno delovanje dovoljno da suzbije korupciju, ističući da politika nultog stepena tolerancije prema korupciji može biti delotvorna samo uz prevenciju korupcije i doslednu primenu principa dobre uprave.
Ona je ukazala na potrebu uvođenja niza mehanizama i zakonodavnih intervencija kako bi bio stvoren sistem otporniji na korupciju.
Potreban sistem interne kontrole
Državni revizor Radoslav Sretenović ukazao je da je za reformu i uspostavljanje dobre uprave neophodan sistem interne kontrole i revizije koji bi znatno smanjio mogućnost korupcije i znatno poboljšao finansijsko upravljanje.
Međutim, kako je revizor istakao, taj vid kontrole još nije zaživeo dok mnoga ministarstva nisu predvidela funkcije internog revizora pa je neophodno promovisati tu profesiju.
Sretenović je naglasio da će Državna revizorska institucija i dalje nastaviti da promoviše odgovornost kroz revizije koje će podrazumevati i podnošenje prijava.
O iskustvima drugih zemalja u borbi protiv korupcije danas su na konferenciji govorili bivši direktor Nezavisne komisije za borbu protiv korupcije Hong Konga Bertrand de Spevil i bivši izvršni direktor Nezavisne komisije za borbu protiv korupcije australijske provincije Novog Južnog Velsa Mik Sajmons.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
