Izvor: Blic, 27.Dec.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ljubav i sirtaki 66 godina
Ljubav i sirtaki 66 godina
KOSTOLAC - Kada je sedamdesetih godina prošlog veka odlazio na odmor u svoje rodno mesto u Grčku i rođacima i nekadašnjim komšijama pričao kako se u Srbiji lepo živi, nisu mu verovali. Tek kada su u posetu počeli da dolaze rođaci, postalo im je jasno da Trifos Gosis, koji je u vreme grčkog građanskog rata 1944. godine napustio rodni Ptolemais, lepo živi u Srbiji.
Kir Gosis je ušao u devedesetu, dobrog je zdravlja, krepak, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << a i popije poneku. Njegova supruga Ana ima već 93. Sluh je ne služi najbolje, ali se seća svih detalja iz zajedničkog 66-godišnjeg života.
Posle odlaska iz Grčke Trifos Gosis je sedam godina živeo sam i onda okupio familiju.
- U Grčkoj sam ostavio decu, a na stanici u Beogradu sačekao sam suprugu, sina momčića od 14 godina i kćerke od 10 i 11 godina. Deca me nisu poznala, pa su se plašila i držala se uz majku. Problem je bio i nov jezik koji su čuli po silasku iz voza - kaže kir Trifos Gosis.
Kada su stigli u Kostolac, ukućane je počeo da uči srpski. Radio je kao bravar i dobro zarađivao. Ubrzo mu je sin Evangelos krenuo u školu, a kada je postao punoletan, zaposlio se kao bagerista. U penziji je već 15 godina. Svojim putem krenule su i ćerke Sotira i Jelena. Završile su škole, udale se i oformile porodice.
Živeći u Kostolcu Trifos je prihvatio i neke srpske običaje. Počeo je da slavi Svetog arhangela.
- Najsrećniji sam kada se 21. novembra na slavi nađe cela familija. Imam čak 11 praunučadi. Graja, veselje, smeh, a u centru pažnje smo ja i supruga Ana. Familija se okupi za Božić i Uskrs - priča ponosni pradeda.
Familija Gosis voli muziku i igru. Ne mogu Grci bez sirtakija. Gotovo svi su igrali u Kulturno-umetničkom društvu u Kostolcu i sa njim obišli mnoge gradove i zemlje. Tradiciju je nastavio i praunuk Kosta.
- Mnogo smo se voleli i nikada se nismo svađali. Da nije tako, zar bih ja napustila Grčku i krenula za njim u beli svet. Bilo je trenutaka kada smo umeli da povisimo ton, ali je uvek njegova reč bila poslednja. Ono što je dobro iz našeg života preneli smo na decu. I oni se slažu i vole sa svojim bračnim drugovima. U našoj kući žive četiri generacije u slozi - kaže Ana. S. Mirković
