Izvor: Večernje novosti, 22.Jul.2013, 23:39   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ljig: Ponovo „ubijaju” 1.300 kaplara

ZA Ljig, njegove stanovnike, nas đake, buduće generacije koje će se upisivati u ovu školu, sramota je što nema ko da čuva đake - kaplare. Osim nas učenika - možda budućih kaplara! Zato molimo da se ne dozvoli promena imena naše škole i da podržite nas đake. Ovako su se Žarku Obradoviću, ministru prosvete, obratili učenici Srednje škole "1.300 kaplara", tražeći da nadležno ministarstvo ne dozvoli promenu naziva ove obrazovne ustanove. Lokalna samouprava, predložila je da škola, >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << povodom 50 godina postojanja, ubuduće nosi ime "Profesor Vladan Sredojević", po njenom prvom direktoru i osnivaču. Peticiju protiv toga potpisalo je oko 600 đaka i žitelja Ljiga. - Uz sve poštovanje bivšem profesoru i direktoru škole smatramo da je ova odluka pogrešna - stoji u pismu ministru. - Nemamo ništa protiv profesora Vladana Sredojevića, čak niko od nas ništa o njemu ne zna, osim iz priče starijih Ljižana, ali smatramo da se mora sačuvati uspomena na našu slavnu prošlost, jer narod bez istorije ne postoji! Vlasti u Ljigu, koje stoje iza inicijative promene naziva škole, ističu da kaplari u ovoj varošici imaju ulicu, spomenik na Rajcu, a i najveće opštinsko priznanje nosi njihovo ime. Smatraju da srednja škola treba da dobije novo ime, po profesoru koji je zaslužan za njeno osnivanje i obrazovanje mnogih potonjih generacija. Promena naziva imena škole bilo je i jedno od predizbornih obećanja Miodraga Starčevića (SPS), predsednika opštine Ljig. Svoju inicijativu on obrazlaže činjenicom da kaplari "nisu bili iz Ljiga, već da su tu samo poginuli". - Zar su ti mladi junaci zaslužili da se neko tako igra njihovim životima, zar je zaista dovoljan spomenik na Rajcu, kako kaže naš predsednik opštine - pitaju se potpisnici peticije. - Ta deca, đaci, iz školskih klupa došli su da nepoznato odbrane svojim životima. Koliko smo naučili iz istorije? Oni se nisu odmarali na Rajcu, već pobedili u Kolubarskoj bici. I zar nije logično da škola nosi naziv po njima, jer su i sami bili đaci? - Ne osporavamo zasluge profesora Sredojevića, ali ne možemo da shvatimo da je on učinio više za decu od ovih hrabrih junaka - stoji u pismu ministru. - Ako baš toliko žele da se oduže profesoru, neka nađu način, a ne da ponovo sahranjuju našu prošlost - stoji u pismu ministru prosvete. Poznati pisac i prevodilac Milovan Danojlić, koji je jedan od potpisnika peticije za očuvanje starog imena škole u Ljigu, naglašava da važnost 1.300 kaplara u srpskoj istoriji ne može da se poredi sa imenom jednog prosvetnog radnika kako god dobar bio. - U načelu sam protiv svih olakih promena imena - objašnjava Danojlić. - Ovde je reč o privatnoj, lokalnoj, takoreći provincijskoj inicijativi, nacionalnoj neodgovornosti i odsustvu patriotske svesti. Njegovo ime trebalo bi da ponese neka od ulica ili novih škola. Stavljati ga na vagu i meriti njegovu važnost sa epopejom 1.300 kaplata u najmanju ruku je smešno. Reč je o nesavesnom, neozbiljnbom i ružnom poigravanju sa sopstvenom istorijom.SIMBOL Jedinica sačinjena od još nedoškolovanih oficira, koji nisu bili prošli kompletnu obuku, poslata je kao pojačanje Prvoj armiji u Kolubarskoj bici u Prvom svetskom ratu, kasnije je nazvana 1.300 kaplara, a u njoj je bio budući intelektualni krem Srbije. Razvoj događaja primorao je vrhovnu komandu da ih pošalje u borbu, jer je srpska vojska bila u povlačenju, demoralisana, s manjkom municije. Mladićima su dodeljeni činovi kaplara, pa su upućeni ka Kolubari i Suvoboru. Tada je srpska vojska, predvođena vojvodom Živojinom Mišićem, izvojevala jednu od najsjajnih pobeda u Prvom svetskom ratu. A 1.300 kaplara predstavljaju simbol žrtvovanja za slobodu zemlje i naroda, jer su u pitanju bili mahom golobradi mladići, koji su svesno krenuli u borbu. Sličnog mišljenja je i istoričar Momčilo Pavlović, direktor Institutra za savremenu istoriju, koji naglašava da naziv škole "1.300 kaplara" nije dobro menjati, naročito pred obeležavanje veka od početka Prvog svetskog rata. - Idealno bi bilo da ime profesora Sredojevića ponese neka novoosnovana škola ili ustanova - objašnjava Pavlović. - Manir preimenovanja koji je bio prisutan u svim režimima, a posebno komunističkom, nije dao dobre rezultate. Nije dobro menjati nazive utemeljene na tradiciji koji su zabeleženi u svesti građana. Takvi potezi uvek izazivaju tenzije i varnice među građanima. BOŠNjACI NA TABLAMA PROMENE naziva škola najavljuju i Bošnjaci u Srbiji. Za razliku od Ljiga gde se oko imena lome koplja, pripadnici ove manjine po ovom pitanju imaju jedinstven stav - škole će se zvati po bošnjačkim velikanima. Kako je najavljeno iz Bošnjačkog nacionalnog veća u tehničkom mandatu, kojim rukovodi Esad Džudžević, od ove školske godine više škola u Sandžaku dobiće nazive po ličnostima iz bošnjačke istorije i kulture. Među njima je Osnovna škola "Jošanica" u Novom Pazaru koja će poneti ime Mehmeda Šemsikadića, za koga se tvrdi da je najznačajnija bošnjačka ličnost u drugoj polovini 19. veka. Osnovna škola u novopazarskom naselju Selakovac zvaće se po pesniku Avdu Međedoviću koga Bošnjaci zovu "sandžačkim Homerom". Škola "Bogoljub Čukić" u Tutinu preimenovana je u "Rifat Burdžović Tršo", a OŠ "22. decembar" u Sjenici trebalo bi da nosi ime bošnjačkog mislioca i filozofa, poreklom iz ovog kraja, Rasima Muminovića. (M. N.)

Nastavak na Večernje novosti...