Izvor: B92, 29.Apr.2014, 23:45   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Levica jača u vreme ekonomske krize

Beograd -- U susret Prazniku rada list "Danas" je istraživao koji su osnovni zadaci levičarskih političkih stranaka danas.

Levica je u proteklih stotinu godina u izvesnoj meri izmenila svoje lice jer su se menjale istorijske okolnosti u kojima je delovala, ali njeni zadaci, koji se odnose na borbu za humaniji svet i unapređenje položaja ljudi, ostali su isti, ocenjuju za "Danas" predstavnici stranaka leve orijentacije iz Srbije.

Istovremeno, stručnjaci naglašavaju da >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << uloga levice u Evropi, koja obuhvata širok spektar, od komunističkih do socijaldemokratskih partija, naročito dolazi do izražaja tokom ekonomske krize.

Aleksandar Vulin, ministar rada i socijalne politike u Vladi Srbije i predsednik Pokreta socijalista, navodi za “Danas“ da je levica nastala kao potreba čoveka da se bori protiv nepravde, "za bolji svet u kojem se ljudi rađaju jednaki i umiru jednaki", ističući da dok god ne bude ispravljena svaka nepravda levica će imati perspektivu.

"Postoji problem političkog predstavljanja, ali to nije problem levice, već problem politike kao ideje, i nije problem jedne zemlje, već planete Zemlje. Tradicionalne vrednosti levice su postale opšte ljudsko dobro, načelo ’bratstvo, jednakost, sloboda’ više ne može da baštini jedna partija, već je postalo vlasništvo celog sveta. Ideja o socijalnoj pravdi, o ravnopravnosti ljudi, o ravnopravnosti polova, postala je univerzalna vrednost iako je levica bila ta koja je takve vrednosti stvorila i uspela od njih da napravi univerzalne ljudske vrednosti“, objašnjava Vulin.

“S druge strane, ideja o efikasnoj privredi, o nacionalnom suverenitetu, o slobodnoj naciji takođe je postala opšte prihvaćena i ne može više da bude baštinik ideologije desnice. Dakle, imamo problem na planetarnom nivou političke reprezentacije - šta je to što levicu izdvaja od desnice i desnicu od levice i koliko su te tradicionalne podele zapravo još uvek funkcionalne", ocenjuje on.

Prema njegovim rečima, Pokret socijalista će kao deo vlasti insistirati "na ideji socijalne pravde, ravnomernoj raspodeli krize - da se ne lomi na najslabijima već koliko je moguće, u skladu sa položajem u društvu i bogatstvom".

Nataša Gaćeša, internacionalna sekretarka Socijalističke partije Srbije, kaže za “Danas“ da je uloga levice bila i tema konferencije Progresivne alijanse, međunarodnog bloka levičarskih partija, kojoj je prošle sedmice prisustvovala u Amsterdamu.

Ona precizira da je "učinimo progresivnu politiku delotvornom" bio lajtmotiv diskusija, u kojima su učestvovali mnogi ključni predstavnici socijaldemokrata, poput Jensa Stoltenberga, predstavnika UN za klimatske promene, i Fransa Timermansa, ministra spoljnih poslova Holandije.

"Socijaldemokratija je i danas kao i nekada zastupanje interesa srednje i niže klase u društvu u smislu prava na zaposlenje i jednakost i ravnopravnost, bez obzira na to gde ste rođeni i pod kojim uslovima, a od nas se očekuje da budemo spremni na fleksibilnost. Što se bolje i jasnije budemo izborili za rast standarda srednje klase, pre ćemo obezbediti održivi razvoj društva i države", ističe Gašeća.

Upitana da prokomentariše kritike da levica "sve više liči na svoju senku", funkcionerka SPS rekla nam je da "činjenice govore da smo svet promenili u mnogo čemu na humaniji i pravedniji način".

"Naravno, i za samokritiku ima mesta, jer možemo odgovornije i disciplinovanije da radimo svi. Nova ekonomska alternativa je naša misija. SPS je, duboko verujem, dorastao izazovu koji je pred nama, i u njemu vidimo samo prilike za ostvarenje ciljeva, sa rokovima, svakako", naglašava Nataša Gaćeša.

Ivan Bauer, portparol i narodni poslanik Socijaldemokratske partije Srbije, komentariše za “Danas“ da mu se čini da je ideja i uloga levice u 21. veku "evoluirala", naročito na prostorima bivših komunističkih zemalja, ali i šire, "ili, možda, preciznije reći, levica se promenila, uvažavajući promenjeno okruženje i okolnosti".

"Srbija je drugu polovinu 20. veka provela sprovodeći u praksi, makar deklarativno, koncept društva u kome su svi, apriori, jednaki. Ta ideja je, pokazalo se, utopijska, odnosno neutemeljena na realnosti ovog, a verovatno i bilo kog drugog, vremena. Stoga je moderna levica bila prinuđena da traga za novim rešenjima, odnosno da preformuliše svoju misiju. I evropske i srpske socijaldemokrate su, na prvom mestu, shvatile da ideja levice nije više ’vlasništvo’ samo radničke klase, već da nju sve više baštine i srednji sloj, pa i intelektualna elita. Ono što je potom usledilo bilo je kretanje ideja levice ka njenom umerenijem, da ne kažem realnijem, poimanju", ocenjuje Bauer.

Bauer ukazuje da je SDPS, "kao autentična socijaldemokratska stranka na političkoj sceni Srbije", od osnivanja za ideju vodilju postavila "stvaranje društva jednakih šansi za sve".

"Ako ne možemo učiniti sve ljude jednakima, onda je naša moralna obaveza da svakodnevno radimo na tome da naše društvo postane zajednica ljudi u kojoj svako ima pravo na šansu. To je dugoročni cilj na kome će SDPS predano raditi i u Vladi i u Narodnoj skupštini. Taj ideal nije ostvariv preko noći, on predstavlja dugačak put ’posut trnjem, a ne cvećem’ ali, uz rastuću veru građana u ideje socijaldemokratije i malo više osećaja solidarnosti među nama, i te kako ostvariv“, poručuje on.

“Naravno, građanima ne možemo da ponudimo samo veru u naše dobre namere, te će u tom smislu, kao i do sada, SDPS biti najbolji saveznik svih onih čija su prava na bilo koji način ugrožena", uverava Bauer.

Nemački stručnjak Franc-Lotar Altman, profesor međunarodnih odnosa na Univerzitetu u Bukureštu, ocenjuje za Danas da levičarske partije u Evropi pripadaju širokom spektru političkih struja, počev od ekstremne levice, kao što su komunističke, pa do klasičnih socijaldemokratskih.

"Partije klasične komunističke ideologije nalazimo u državama centralne i istočne Evrope, recimo u Češkoj, gde Komunistička partija i dalje osvaja dvocifren rezultat na parlamentarnim izborima, kao i u južnoj Evropi, gde su društvene razlike između bogatih i siromašnih očiglednije nego na severu. Naravno, teška ekonomska situacija na jugu unapređuje položaj levičarskih stranaka“, kaže on.

“U bivšim komunističkim državama istočne i jugoistočne Evrope stranke ponikle iz nekadašnjih režima uspele su da prežive i igraju važnu, ponekad čak odlučujuću odluku u domaćoj politici, što pokazuju primeri Bugarske, Rumunije i Srbije. SPS i dalje pojedini doživljavaju kao naslednicu Slobodana Miloševića, iako se Ivica Dačić veoma konstruktivno ponaša u određenim poljima, naročito u dijalogu Beograda i Prištine. U severnoj Evropi, uključujući Nemačku i Austriju, socijaldemokratska tradicija postoji više od veka i njihovo biračko telo seže od klasičnih radnika do intelektualnih krugova", precizira Altman.

Nastavak na B92...