Izvor: RTS, 04.Jan.2019, 12:50   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Lajčak: Srbija sama da definiše svoje interese

Šef slovačke diplomatije Miroslav Lajčak uveren je da je dijalog jedini put za rešenje kosovskog problema, ali konstatuje da trenutno stanje stvari ne doprinosi očekivanom pozitivnom pomaku.
Miroslav Lajčak, čija zemlja nije priznala kosovsku nezavisnost, ističe u intervjuu za Tanjug da "zainteresovane strane treba da odmere svoje poteze tako da budu u duhu pomirenja, dobrih susedskih odnosa >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << i dijaloga Beograda i Prištine".

"To znači uzdržavanje od svih koraka koji generišu regionalne i međuetničke tenzije i prosto da se pridržavaju pravila", naveo je slovački ministar.
Ističe i da svaki pokušaj blokiranja dijaloga s ciljem da to ne bude standardan i stalan proces mora biti eliminisan i kaže da je dijalog osmišljen tako da se okonča postizanjem sveobuhvatnog pravnoobavezujućeg sporazuma, koji bi onda mogao da bude osnova i za odluke poput odluke o formiranju kosovskih oružanih snaga.
Lajčak je rekao da je njegova zemlja jasno iznela stav o formiranju kosovske vojske, i podsetio da su oštre pozicije izneli i EU i NATO.
Na pitanje kako vidi šanse Srbije da se dođe do konačnog rešenja koje bi uvažilo i njene interese, i kakav je njegov o stav o poštovanju Rezolucije 1244, slovački ministar ukazuje da je jasno da se danas pogledi na to koliko je relevantna Rezolucija 1244 iz 1999. godine fundamentalno razlikuju.
"Za neke zemlje ona je i dalje na snazi, za druge više nije od koristi. Ne želim da spekulišem o konkretnim interesima Srbije na Kosovu. Njih mora da definiše Srbija i Srbija je ta koja mora da odluči šta je od toga najvažnije. Ali važno je ponovo istaći da je dijalog ključan za rešenje tog pitanja", ističe Lajčak.
Slovačka ne podržava razmenu teritorija 
Kada je u pitanju ideja o razgraničenju, Lajčak je naglasio da Slovačka ne podržava razmenu teritorija duž etničkih linija i dodaje:
"Verujemo da ta koncepcija juče nije bila realna, danas izgleda da jeste, a sutra opet neće biti. Detaljno razmatranje uvek omogućava da stvari budu jasnije, pa kada se to bude postiglo videćemo da li bi takva vrsta rešenja donela više štete nego koristi", objasnio je.
Imajući u vidu predstojeće predsedavanje Slovačke OEBS-u i najavu premijera Petra Pelegrinija da će u vezi sa rešavanjem kosovskog pitanja biti razmotreni mehanizmi koje ta organizacija ima na raspolaganju, Lajčak kaže:
"OEBS je od osnivanja razvio razna sredstva kako bi se povećao nivo uzajamnog razumevanja. Treba da istražimo i razmotrimo kako ti instrumenti mogu da se, u razumnom obimu, primene na ovo pitanje."
Zabrinutost zbog situacije u BiH 
Lajčak, odličan poznavalac prilika na Balkanu, s obzirom na funkcije koje je ranije obavljao, kaže da, pored odnosa Beograda i Prištine, veliku zabrinutost izaziva situacija u BiH.
"Unutrašnja kohezija je sve slabija, nepoverenje sve veće. Moramo se dodatno politički angažovati u Bosni i Hercegovini, između ostalog, konstruktivno podržavajući uspešno formiranje administracije na svim nivoima", naveo je Lajčak.
S druge strane, Lajčak veruje da će sporazum između Makedonije i Grčke biti primenjen i da će jedan dugogodišnji problem u regionu biti rešen.
"To je put kojim treba i drugi da krenu", poručuje Lajčak.
Komentarišući proces proširenja EU i strahovanja da neizvesna perspektiva na tom planu za zemlje Zapadnog Balkana predstavljala pretnju sigurnosti i napretku regiona, a već postoje signali za to – uspon desničarskih stranaka, nepostojanje volje za kompromis, pa i bahato ponašanje Prištine, Lajčak primećuje da su tokom proteklih nekoliko godina neki događaji snažno uticali na društva i pojedince, kako u regionu, tako i u EU.
Građani EU, kaže on, još osećaju uticaj finansijske krize, plaše ih teroristički napadi i uticaj migranata, a sve to je dovelo do neviđene unutrašnje podeljenosti.
"Građani vašeg regiona se možda osećaju beznadežno, u stilu 'nećemo uspeti', osećaju se napuštenima i odlaze iz zemlje. Očigledno da desničarske političke snage pokušavaju to da iskoriste", kaže on.
Koristi procesa proširenja 
Ali, dodaje, svi Evropljani treba da shvate zašto je evropski projekat započet pre više decenija i šta je bila vizija njenih otaca.
"Mi u EU treba da shvatimo šta su koristi procesa proširenja, a ljudi u regionu treba da prihvate da je to proces koji znači ispunjavanje kriterijuma i zdravo političko okruženje", kaže Lajčak.
Upitan kako vidi budućnost EU i u kom pravcu Evropa danas ide, slovački ministar kaže da je glavni izazov za EU u narednim godinama kako povratiti poverenje – građana u projekat EU i projekta kao takvog.
Poslednjih nekoliko godina previše energije i pažnje dato je unutrašnjim trvenjima i dugim raspravama o evropskom zakonodavstvu i politici, zbog čega se izgubila šira slika, konstatuje on.
Rezultat, kako kaže, govori sam za sebe – gubitak interesovanja i poverenja naših građana, dezintegracija i podele među regionima i državama – članicama i slabljenje globalnog uticaja EU.
Zato će u narednom periodu glavni zadatak biti usredsrediti se na glavne elemente projekta EU – istinski otvoreno evropsko tržište, otporna evrozona sa međunarodno jakom monetom i istinski funkcionalna šengenska oblast pri čemu bi se spoljne granice čuvale.
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija

Nastavak na RTS...

B92: "Srbija je ta koja mora da odluči šta je najvažnije"