Izvor: Politika, 26.Jun.2014, 10:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Krvnička borba za fotelje u Briselu
Verbalni napadi, medijska blaćenja, „curenje” kompromitujućih snimaka i zaoštreni odnosi lidera obeležili su pregovore o izboru ključnih funkcionera EU
Kad se šefovi država i vlada 28 članica Evropske unije danas sastanu u belgijskom Ipreu, to će biti završnica svojevrsnog medijsko-diplomatskog rata u kojem su sve strane pretrpele teške gubitke, baš kao što su u tom gradiću to doživele >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sukobljene vojske tokom Prvog svetskog rata. Iako zemlje članice EU već decenijama žive u skladnom miru, dilema ko će narednih pet godina biti na ključnim funkcijama u Evropskoj komisiji izazvala je pravi rat u svojevrsnom blatu u kojem su skoro svi pokazali da politička borba nije prljava samo na Balkanu već i na razvijenom i uglađenom Zapadu.
Verbalni napadi, medijska blaćenja, „curenje” kompromitujućih snimaka i zaoštreni odnosi lidera obeležili su pregovore o izboru ključnih funkcionera EU. Čini se, ipak, da je najviše žuči izazvala želja evropskih narodnjaka, koji su osvojili najviše mandata u Evropskom parlamentu, da na mesto predsednika Evropske komisije postave bivšeg premijera Luksemburga Žan-Kloda Junkera.
Iako je sada već izvesno da će Junker sesti u fotelju Žozea Manuela Baroza, zbog njegovog imenovanja EU se „pocepala”, i to tako što je britanski premijer Dejvid Kameron beskompromisno protiv njegovog imenovanja, pa i po cenu da sutra, na drugom danu samita EU, ostane usamljen u tome. „U duhu evropskog jedinstva” ovakva situacija u kojoj se veoma važna odluka donosi nadglasavanjem obično se izbegava, ali to ovoga puta neće biti slučaj. To se moglo zaključiti posle jučerašnje izjave nemačke kancelarke Angele Merkel da „neće biti drama” ako Junker ne bude izabran jednoglasno na funkciju predsednika EK.
Međutim, izjave Kamerona i Merkelove ne odslikavaju pravu krvničku borbu koja se u medijima i na diplomatskim sastancima vodila oko toga ko će sesti u funkcionerske fotelje u Briselu. Od uobičajeno smirenog i duhovitog demohrišćanina koji je dobar deo svoje karijere bio sinonim za kompromis, Junker je u medijskim analizama i izjavama pojedinih evropskih političara postao „najopasniji čovek u Evropi”. Britanski tabloid „San” je Junkerovu porodicu povezao sa nacistima, dok je „Gardijan” potom objasnio da je Junkerov očuh bio primoran da bude deo nemačkog Vermahta i da je bio ranjen u blizini Odese.
Međutim, to nije zaustavilo kampanju protiv Junkera, i to najprljaviju. Čak i ozbiljnim listovima kao što je „Fajnenšel tajms” opisivan je kao strasni pušač i neko „ko pije (alkoholnih pića) više nego što je mudro”, dok ga je „Dejli mejl” u samom naslovu nazvao „pijanicom koji doručkuje konjak”. Ovaj tabloid je sproveo i, kako je objavio, „istraživanje” u toku kojeg mu je jedan dugogodišnji poslanik torijevaca, naravno, nezvanično rekao da Junker „doručkuje konjak”, da je na jednom sastanku navodno bio pripit i ponašao se vulgarno, često ponavljajući reči koje počinju na je…
Medijska blaćenja i oštre izjave pratilo je i zatezanje odnosa između Kamerona i Merkelove, koje nisu mogli da umanje ni posrednički pokušaji predsednika Evropskog saveta Hermana van Rompaja. Kameronovu pretnju da će izbor Junkera ubrzati referendum o izlasku Velike Britanije iz EU, Merkelova je nazvala „ucenom”.
Do koje mere su odnosi između Britanije i kontinentalnog dela EU zatrovani ovim sporom, vidi se i iz pisanja londonskog „Telegrafa”, koji navodi da je zvanični London zatražio od domaćina današnje komemoracije u Ipreu da ukloni zastave i ostala obeležja EU sa poprišta.
„EU nije postojala za vreme Prvog svetskog rata i ne smemo dozvoliti da kidnapuje ceremoniju”, citirao je „Telegraf” neimenovanog britanskog zvaničnika, koji je prisustvo zastava EU na komemoraciji označio kao „provokaciju”. „To bi bilo kao kada bi (lider škotskih separatista Dejvid) Salmond razvio zastavu škotske nasred stadiona Vembli.”
Atmosfera je dodatno pogoršana i time što je varšavski list „Vprost” objavio transkripte prisluškivanih razgovora poljskog šefa diplomatije Radeka Sikorskog, koji je do tada najčešće pominjan kao najizgledniji kandidata da nasledi Ketrin Ešton na mestu šefa evropske diplomatije i odbrane. Iz transkripata se vidi da Sikorski u privatnim razgovorima kaže da je britanska vlada „zaje..la” svoju politiku prema EU, kao i da će Ujedinjeno Kraljevstvo napustiti EU. Osim toga, on žestoko kritikuje Kamerona, dovodeći u pitanje njegovo znanje o funkcionisanju EU, a reči na „je…” ponavlja u različitim kombinacijama bezmalo u svakoj rečenici.
Sve to je bacilo sasvim drugačije svetlo na evropsku visoku politiku, koja, prema svemu sudeći, po sočnosti izraza i netaktičnosti liči na balkansku. Bar u vreme borbe za fotelje u Briselu.
Nenad Radičević
-----------------------------------------------------------
Odluka o naslednicima Eštonove i Van Rompaja tek u julu
Ketrin Ešton na funkciji visokog predstavnika EU za spoljne odnose i bezbednosnu politiku, prema svemu sudeći, naslediće takođe žena. Kao kandidat socijalističke frakcije u EU pominje se danska premijerka Hele Torning-Šmit, kao i italijanska šefica diplomatije Federika Mogerini. Međutim, sve je to moguće da se promeni budući da, kako se saznaje, lideri EU na dvodnevnom samitu neće birati naslednika Eštonove i Hermana van Rompaja na funkciji predsednika Evropskog saveta. Ta odluka će uslediti sredinom jula pošto se o predsedniku Evropske komisije izjasni Evropski parlament.
objavljeno: 26.06.2014
