Izvor: Politika, 09.Dec.2013, 12:49 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Krstić: Budžet nije idealan, ali je realan
BEOGRAD –Ministar finansija Lazar Krstić izjavio je danas da predlog budžeta za 2014. godinu nije ni idealan, ni najbolji, ali da je realan i da predstavlja jedini mogući put i smer u ovom trenutku.
„Smatram da smo, u ograničenom prostoru u kome moramo da delujemo, postigli maksimum”, rekao je Krstić predstavljajući poslanicima Skupštine Srbije predlog budžeta za narednu godinu i dodao da će predloženim merama biti postignut minimum potreban da država nastavi da normalno >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << funkcioniše.
Kako je istakao, taj minimum je stabilizacija javnog duga, a postavljeni cilj je da se on zadrži na oko 70 odsto BDP-a do 2016. godine.
On je podsetio da će konsolidovani budžetski deficit naredne godine biti 7,1 odsto BDP-a, umesto blizu devet odsto koliko bi bio bez sprovedenih mera, a da će na republičkom nivou deficit budžeta biti smanjen za 0,1 odsto u odnosu na deficit predviđen rebalansom budžeta za 2013.
Krstić je naveo da će u idućoj godini, prema predlogu budžeta, na republičkom nivou prihodi biti 930 mlijardi dinara, što je nominalni rast od 6,5 odsto u odnosu na rebalans, a rashodi 1.112 milijardi dinara, što je rast od 5,8 odsto, dok će deficit biti 182 milijarde, odnosno 4,6 odsto BDP-a.
„Ovo nije ni idealan, ni najbolji budžet već jedini mogući put i smer, odnosno sve što moramo da uradimo da ne bismo imali deficit od devet odsto i da se ne bismo se suočili sa krizom javnog duga za godinu-dve, rekao je on.
Kako je naveo Krstić, predloženim budžetom za 2014, pratećim merama i trogodišnjim planom predviđenim u Fiskalnoj strategiji, to se neće desiti.
On je naveo da se, kao i prethodnih godina, najveći prihodi planiraju od naplate PDV-a - 430 milijardi dinara, odnosno 46 odsto ukupnih prihoda, dok na rashodnoj strani transferi organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja, pre svega PIO fondu, iznose 280 milijardi, odnosno 25 odsto ukupnih rashoda.
Kapitalni rashodi biće 52 milijarde dinara, što je značajno povećanje u odnosu na 2013. godinu, a neki od najvažnijih projekata su navodnjavanje u poljoprivredi, obnova kliničkih centara, istraživanje i razvoj u nauci, naveo je ministar.
Ukupni rashodi za zaposlene su 272 milijarde, odnosno 24 odsto ukupnih rashoda, što je nominalni rast od 3,2 odsto u odnosu na 2013, dok će rashodi za robu i usluge biti 96 milijardi, precizirao je ministar.
Rashodi za kamate biće 114 milijardi dinara, što je povećanje od 20 milijardi u odnosu na 2013, a subvencije će biti 81 milijarda, što je smanjenje za tri milijarde, dodao je on.
Krstić je napomenuo da se budžetom za narednu godinu menja model subvencionisanja i u privredi i poljoprivredi, a stimulacije će biti da bi preduzeća zarađivala na „zdravim nogama”, i da bi poljoprivrednici proizvodili više.
On je naglasio da se planira uvođenje reda u javnom sektoru i da su nova zapošljavanja pretila da uruše sistem koji više nije u stanju da se održava, zbog čega je to moralo da bude regulisano zakonom.
„Kada bismo u budžet uračunali te efekte zaustavljanja zapošljavanja, uvođenja platnih razreda, na kojima ćemo raditi i planiramo da ih uvedemo već do 1. jula, cifre koje smo dali u ovom budžetu bile bi, da smo to uključili, još manje, tako da je na neki način ovaj budžet realan”, naveo je Krstić.
„Jedino što mogu da vam obećam jeste da put kojim se krećemo neće biti lak. Obećavali su vam to i ranije, ali se dešavalo da smo sa prvim rupama na putu vozilo zaustavili, okrenuli ga na drugu stranu, da nastavimo udobnijim i komfornijim putem koji je, nažalost, vodio na pogrešnu stranu. To nećemo raditi. Ovaj budžet je zaokret u tom smislu”, rekao je ministar.
Krstić:Neto zaduženje 1,6 milijardi evra, a ne 5,6 milijardi
BEOGRAD – Ministar finansija Lazar Krstić izjavio je danas da će neto zaduživanje Srbije u narednoj godini biti 1,6 milijardi evra, odnosno da će za toliko biti povećan javni dug.
Krstić je, tokom rasprave o predlogu budžeta za 2014. godinu, rekao da cifra od 5,6 milijardi evra, o kojoj govore poslanici opozicije, predstavlja bruto zaduživanje države i da se javni dug neće povećati u tom iznosu.
Od toga 3,3 milijarde evra idu na otplatu domaćeg javnog duga, 0,3 milijarde na otplatu spoljnog javnog duga, otplata garantovanog duga je 0,4 milijardi evra, a 1,5 milijardi je zaduživanje za finansiranje deficita koje povećava dug, kao i 0,1 milijarda za nabavku finansijske imovine, objasnio je ministar.
On je pozvao poslanike da tokom rasprave govore o neto zaduživanju države i da ne manipulišu ciframa.
Povodom primedbi da predlog budžeta nema razvojnu komponentu, Krstić je istakao da postoji nekoliko razvojnih elemenata i da preduzeća u restrukturiranju zahtevaju razrešenje, a ona su bila razvojni motor određenih regiona, i to je tema kojom će se vlada baviti.
Prema njegovim rečima, postoji Fond za razvoj, predviđen je garantni fond kako bi se omogućili povoljniji krediti privredi, zatim Apeks 5 krediti kao jeftini izvor finansiranja, a biće poboljšan i privredni ambijent kroz postizanje makrofiskalne stabilnosti.
„Suština je da država ne može da bude razvojni motor privrede, to više nije moguće kao prethodnih godina, nažalost, imajući u vidu fiskalnu situaciju u kojoj se nalazimo”, naglasio je Krstić.
On je rekao da će neki ključni zakoni, kao što su zakoni o planiranju i izgradnji, stečaju i privatizaciji, biti doneti do kraja godine, a radi se i na izmenama Zakona o radu.
Odgovarajući zašto su troškovi za robu i usluge povećani za 10 milijardi dinara, Krstić je naveo da se radi o tehničkim razlozima, odnosno, da je 6,6 milijardi izdvojeno za materijalne troškove škola, dve milijarde za sudove, ali da su ti troškovi uglavnom deficitno neutralni jer su ministarstva redistribuirala troškove.
Lider LDP Čedomir Jovanović zamerio je Krstiću i ministru privrede Saši Radulovicu da u Skupštini nisu ni pokusali da progovore o uzrocima problema na koje ukazuju.
On je rekao da će se država sledeće godine zadužiti šest milijardi evra, ali da ih zbog toga neće kritikovati, jer je to posledica i reakcija na trenutno stanje, pitajući kada će država početi da napušta taj put i šta je plan za izlazak zemlje iz ovog stanja.
„Zašto su tri ključna političara (Dačić, Krstić i Radulović) potrošila sat vremena u Skupštini, a nisu nijedne sekunde poveli razgovor o ključnim pitanjima u zemlji”, upitao je Jovanović i dodao da je potrebno napraviti pravac razvoja.
On je rekao da je Srbija pre 10 godina već imala Garancijski fond koji je preduzećima davao obezbeđenje pri zaduživanju kod banaka, i da bi bilo sjajno da to sada može da funkcioniše, ali da je, prema njegovim rečima, nemoguće jer država nema adekvatna sredstva obezbeđenja za bankarski sektor.
Tanjug
objavljeno: 09.12.2013
Krstić: Nećemo pogrešnim putem iako je udobniji
Izvor: Mondo, 09.Dec.2013
Ministar finansija Lazar Krstić objasnio je poslanicima da predlog budžeta za 2014. godinu nije ni idealan, ni..
Budžet nije idealan, ali je realan
Izvor: Beta, 09.Dec.2013
BEOGRAD, 9. decembra 2013. (Beta) - Ministar finansija Lazar Krstić izjavio je u ponedeljak poslanicima Skupštine Srbije da predloženi budžet za 2014. godinu nije ni idealan ni najbolji, ali je realan i jedini mogu..
Krstić opovrgao tvrdnje o otpuštanju 60.000 ljudi u 2014.
Izvor: Blic, 09.Dec.2013
Sramna je ocena da vlada planira otpuštanje 60.000 ljudi u narednoj godini i, navodno, zbog toga uzima kredit od Svetske banke, izjavio je danas ministar finansija Lazar Krstić i ukazao da je zajam od 500 miliona dolara namenjen za podršku republičkom budžetu za isplatu plata i penzija u 2014. godini..."Tih...
