Izvor: Blic, 13.Jan.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Krivi su besparica i političari
Krivi su besparica i političari
Stanovnici Preševa i Bujanovca uglavnom kažu da nedavna pogibija šesnaestogodišnjeg Dašina Hajrulahua iz okoline Preševa prilikom ilegalnog prelaska granice sa Makedonijom, iako je izazvala ogorčenje i proteste lokalnih Albanaca, nije narušila stabilnost na jugu Srbije. I Srbi i Albanci skoro jednoglasno tvrde da nema političke krize i pritom se žale na besparicu. Ipak, mnogi Albanci se žale na ponašanje pripadnika policije i vojske >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i optužuju političare, i srpske i albanske, da su 'pokupili sve pare' namenjene razvoju ovih siromašnih opština.
- Odnosi među Srbima i Albancima nikada nisu bili bolji. Svi smo sirotinja. Para nema, fabrike ne rade, pa nemamo zbog čega ni da se mrzimo - uz osmeh kaže Hido Ariri, prodavac na bujanovačkoj pijaci.
Besparica je, kako kaže, glavni problem stanovnika ovog kraja.
- Niko ne radi, a sreća je jedino što skoro svaka kuća ima nekoga u inostranstvu pa tako stižu pare. To nas izvlači.
I Valentina Kitanović iz Preševa kaže da nedavno ubistvo maloletnog Hajrulahua nije dovelo do zategnutosti među Srbima i Albancima.
- Bilo je nekih demonstracija, ali se sve brzo smirilo. Srbi i Albanci u Preševu se međusobno ne mešaju, uglavnom ne kontaktiraju, pa zato i nema problema. Srbi ne rade jer su firme propale, Albanci su privatnici, imaju novca, zidaju velike kuće, kupuju kola ... - priča Kitanovićeva.
Međutim, Albanci u Preševu su ogorčeni zato što im je, kako kažu, otežan prelazak granice sa Kosovom.
- Ne puštaju nas da se slobodno krećemo. Dok stignem od granice do Preševa i bandere moram da pozdravljam. Policija i vojska nas deru - kaže Arilji.
Smrt Hajrulahua koga su ubili graničari Vojske SCG još izaziva ljutite reakcije lokalnih Albanaca.
- Namerno su ga ubili. Nije trebalo to da urade - uglavnom odmahuju rukom stanovnici Preševa.
Ekrem Zećiri, bivši radnik preduzeća 'Zavarivač' a sada prodavac voća na preševskoj pijaci, jedan je od retkih koji pristaje da otvoreno kaže šta misli o nedavnom incidentu.
- Da su meni ubili sina, ja bih ušao u kasarnu i iščupao gušu tom koji je to uradio - ogorčen je Zećiri.
On kaže da uvozi robu iz Gnjilana na Kosovu i ima velike probleme na granici sa policijom, vojskom i carinom.
- Dozvoljavaju mi da prenesem samo po jednu gajbicu voća. Zbog toga moram da stojim ispred granice i molim ljude da u svoja kola ubace po gajbu i da mi je prenesu. Osećam se kao da kradem, iako sam robu platio. Za to vreme ko ima para daje po 300 evra i prolazi bez problema. Da je taj dečak imao novca da plati, ne bi ga ubili. Uzimaju pare, puštaju kamione, a ubijaju decu - ubeđen je Zećiri.
Većina Albanaca iz Preševa tvrdi da 'nema više lopova u šumi, jer su sada svi u foteljama'.
- Srpski i albanski političari su sve pare pokupili. Toliko je stranih organizacija bilo ovde sa novcem, a ništa nije urađeno. U Preševu se za poslednjih 15 godina ništa nije promenilo, smeće je svuda, a rupe na putevima su ogromne - kaže preševski taksista Nurzin Selimi.
Na pitanje hoće li na jugu Srbije biti mirno i ubuduće, Albanci iz Preševa uglavnom odgovaraju sa 'ne znam', ali Selimi je uveren da sve zavisi od političke situacije na Kosovu.
- Sve dok Kosovo ne dobije nezavisnost ovde će biti teško. Srbija će se stalno mešati u poslove Kosova i neće voditi računa o ovom kraju - veruje Selimi.
Stanovnici Bujanovca uglavnom kažu da nisu osetili eventualnu krizu posle ubistva dečaka na granici.
- Preševo je daleko... Mi se ovde dobro slažemo - kaže Dragoslav Krstić iz Bujanovca.
Na bujanovačkoj pijaci desetak prevoznika sa neobičnim vozilima napravljenim od motora, motokultivatora i starih automobila čeka mušterije - ali, kako kažu, uzalud.
- Vozimo cement, frižidere, staro gvožđe, đubre... Za prevoz dve do tri tone naplaćujemo od 100-200 dinara. Pa opet ne vredi jer posla nema - priča Iseni Sedat, jedan od prevoznika.
I Ramizi Rašid, koji radi kao nadničar ispred bujanovačke pijace, očekuje poslodavce.
- Za 10 evra radim ceo dan sa majstorima. Kopam, nosim, vučem i sve drugo što je neophodno. Nama Romima je najteže. Ja imam troje dece, živim na deponiji i nemam nikakav posao - objašnjava svoje stanje Rašid. Z. Dojić
