Izvor: Politika, 06.Sep.2014, 23:02   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kreč spasao freske u manastiru Sopoćani

Na ma­na­stir­skoj eko­no­mi­ji izgrađena kre­ča­na peć u ko­joj se kreč pra­vi ka­ko se to ra­di ve­ko­vi­ma

So­po­ća­ni – Mno­gi struč­nja­ci su na­sto­ja­li da pro­nik­nu u taj­nu ka­ko su fre­ske u ma­na­sti­ru So­po­ća­ni odo­le­le zu­bu vre­me­na i mno­ge osta­le oču­va­ne od 13. ve­ka do da­nas, iako je ma­na­stir bio ot­kri­ven vi­še od dva ve­ka. Ne­ki sma­tra­ju da je je­dan od raz­lo­ga i kva­li­tet >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kre­ča, pra­vlje­nog pre osam ve­ko­va na tra­di­ci­o­nal­ni na­čin.

Re­sta­u­ra­to­ri i kon­zer­va­to­ri Re­pu­blič­kog za­vo­da za za­šti­tu spo­me­ni­ka kul­tu­re i ovog le­ta su ra­di­li na ob­no­vi za­du­žbi­ne Uro­ša Pr­vog. Sem kon­kret­nih ra­do­va na oču­va­nju i po­prav­ci sli­ka na zi­do­vi­ma ove sve­ti­nje, odr­žan je po­sled­njih da­na av­gu­sta i tro­dnev­ni se­mi­nar o kre­ču kao isto­rij­skom ma­te­ri­ja­lu. Za po­tre­be se­mi­na­ra iz­gra­đe­na je na ma­na­stir­skoj eko­no­mi­ji i kre­ča­na peć, u ko­joj se kreč pra­vi ka­ko se to ra­di ve­ko­vi­ma u oko­li­ni So­po­ća­na, i is­ko­pa­na je kre­ča­na za ga­še­nje i skla­di­šte­nje do­bi­je­nog ma­te­ri­ja­la.

Japanka Midori Hidlio kod Sopoćana

Tri­de­se­tak po­la­zni­ka iz Sr­bi­je, Bu­gar­ske, Ma­ke­do­ni­je i Ja­pa­na slu­ša­lo je na se­mi­na­ru pre­da­va­nja struč­nja­ka Za­vo­da za za­šti­tu spo­me­ni­ka, Ru­dar­sko-ge­o­lo­škog i Bi­o­lo­škog fa­kul­te­ta i In­sti­tu­ta za is­pi­ti­va­nje ma­te­ri­ja­la o kre­ču, nje­go­vim oso­bi­na­ma i mo­guć­no­sti­ma upo­tre­be.

Ja­pan­ka Mi­do­ri Hi­dlio fa­sci­ni­ra­na je So­po­ća­ni­ma i nje­go­vim fre­ska­ma. Vo­li, ka­že, cr­kve i ma­na­sti­re, odu­še­vlja­va­ju je fre­ske na cr­kve­nim zi­do­vi­ma. A kreč je na­ro­či­to za­ni­ma, jer u nje­noj ze­mlji mno­go se vi­še ko­ri­ste pa­pir i dr­vo.

Mi­le­na Tal­ko­va do­šla je iz Na­ci­o­nal­ne ga­le­ri­je za bu­gar­sku umet­nost iz So­fi­je. So­po­ćan­ske fre­ske su, ka­že, raz­log za njen dru­gi do­la­zak u ovo me­sto. Pr­vi put je vi­de­la ka­ko se pra­vi pri­rod­ni kreč, bez he­mi­je i fa­bri­ka.

Dragan Stanojević

– Spo­ji­li smo edu­ka­tiv­no i prak­tič­no. Upo­zna­li smo tra­di­ci­o­nal­ni na­čin pe­če­nja i ga­še­nja kre­ča, i pro­iz­ve­li do­volj­no kre­ča za re­sta­u­ra­tor­ske ra­do­ve i na fre­ska­ma i na ma­na­stir­skoj ar­hi­tek­tu­ri u na­red­nih če­ti­ri-pet go­di­na – ka­že Dra­gan Sta­no­je­vić, kon­zer­va­tor iz Re­pu­blič­kog za­vo­da ko­ji ru­ko­vo­di pro­jek­tom.

Od po­seb­ne vr­ste ka­me­na po br­di­ma u oko­li­ni So­po­ća­na tek ret­ki ži­te­lji go­di­na­ma pe­ku kreč, ko­ji po­sle pro­da­ju po No­vom Pa­za­ru i dru­gim me­sti­ma, te­ško do­la­ze­ći do skrom­ne za­ra­de, jer pri­rod­ni kreč gu­bi tr­ku s fa­brič­ki pro­iz­ve­de­nim ma­te­ri­ja­li­ma za be­lje­nje i bo­je­nje zi­do­va i fa­sa­da. Uka­zi­va­njem na oso­bi­ne pra­vog pri­rod­nog i na sta­rin­ski na­čin do­bi­je­nog kre­ča or­ga­ni­za­to­ri se­mi­na­ra u So­po­ća­ni­ma ve­ru­ju da će lju­de ohra­bri­ti da na­sta­ve s tom tra­di­ci­jom.

S. Ba­kra­če­vić

objavljeno: 07.09.2014.

Nastavak na Politika...